Quantcast
NS seme

Proizvodnja industrijske konoplje

Industrijska konoplja sorta Helena
Industrijska konoplja sorta Helena

Tehnologija proizvodnje industrijske konoplje mora biti prilagođena svrsi gajenja, sorti i dostupnoj mehanizaciji.

Osnovni razlog gajenja konoplje mogu biti: biomasa (odnosno celokupna biljka koja se koristi za proizvodnju vlakna odnosno pozdera), cvet i list (kao sirovina za farmaceutsku i kozmetičku industriju) i zrno (koje se koristi prvenstveno za dobijanje konzumnog ulja). Ukoliko se konoplja gaji radi cveta ili zrna, nakon žetve ostaje stablo kao sporedni proizvod koje takođe može da se iskoristi.

Opisana tehnologija se odnosi na gajenje jednodome sorte Helena.

Konoplja u plodoredu

Usled proizvodnje na relativno malim površinama, konoplja se po pravilu ne gaji u specifičnim konopljarskim plodoredima. To je biljna vrsta koja podnosi češće vraćanje na istu parcelu, odnosno uz upotrebu stajnjaka može se gajiti i u monokulturi dve do tri godine bez značajnijeg smanjenja prinosa.

U tom slučaju, pored obilnijeg đubrenja, treba obratiti veću pažnju i na pojavu štetočina, pre svega na konopljin buvač. Gajenje konoplje u monokulturi se ne preporučuje zbog dovoljnih raspoloživih površina na kojima su bili odlični predusevi, poput žitarica, a takođe i zbog njene visoke vrednosti kao preduseva.

Konoplja nema posebnih prohteva za predusevom, jedino je potrebno da zemljište bude u dobroj kondiciji, sa dovoljnim količinama hranjivih materija i dovoljnim količinama vlage. Uspešno se gaji iza različitih preduseva, a među najbolje spadaju jednogodišnje leguminoze i strna žita. U godinama sa dovoljno padavina lucerka i šećerna repa su dobri preduseva, ali u sušnim mogu biti veoma nepovoljni. U praksi se konoplja najčešće gaji nakon strnih žita, nakon kojih ostaje dovoljno vremena za blagovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta.

Priprema zemljišta pod konoplju

Konoplja ima velike zahteve prema obradi zemljišta, što proizilazi iz njenih bioloških osobina – formiranja velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu i relativno slabije razvijenog korenovog sistema. U zavisnosti od preduseva i tipa zemljišta, biraju se metodi obrade kojima se omogućava pravovremena i kvalitetna inkorporacija đubriva, čuva vlaga i stvara idealna struktura zemljišta.

Za konoplju se osnovna obrada izvodi na veću dubinu nego za većinu ratarskih kultura. U zavisnosti od tipa zemljišta, odnosno dubine humusno akumulativnog sloja zemljišta, dubina osnovne obrade iznosi od 25 cm do 50 cm. Povećana dubina osnovne obrade uz unošenje organskih đubriva pozitivno utiče na mikrobiološku aktivnost, vodni i vazdušni režim zemljišta, bolji razvoj korenovog sistema i povećanje prinosa. Iza ranih i srednjeranih preduseva poput strnih žita, osnovna obrada započinje neposredno po skidanju useva ljuštenjem strništa, a završava se krajem leta ili početkom jeseni na punu dubinu. Iza kasnih preduseva osnovna obrada se obavlja na punu dubinu, neposredno posle njihovog skidanja.

Predsetvenu pripremu zemljišta za konoplju treba izvesti veoma kvalitetno. Zemljište nakon pripreme mora biti ravno, bez korova, mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta. Najčešće se izvode dva prohoda, pri čemu prvi predstavlja zatvaranje brazde neposredno nakon zime, a drugi priprema setvospremačima pred samu setvu. Ukoliko se pred setvu primenjuju mineralna đubriva, ona treba da budu rasturena ravnomerno po celoj parceli, tako da se prilikom predsetvene pripreme setvospremačima inkorporiraju na dubinu setve. Dubina predsetvene pripreme zemljišta ne bi trebalo da je veća od dubine setve.

Đubrenje konoplje

Da bi se đubrenje izvelo pravilno i racionalno, moraju se poznavati potrebe biljaka koje zavise od njihovih bioloških i fizioloških osobina.

Specifičnosti konoplje koje utiču na određivanje nivoa đubrenja se pre svega odnose na proizvodnju velike količine biljne mase. Odnos mase korena i nadzemne mase je relativno mali, tako da je i apsorpciona površina korena u odnosu na nadzemnu masu mala. Pored toga je i prijem hraniva tokom vegetacije izrazito neujednačen, jer se u početnim fazama intenzivnog porasta potroši najveći deo hraniva. Za proizvodnju velike nadzemne biomase konoplji trebaju relativno velike količne biljnih hraniva.

Potrebne količine hraniva se najrealnije mogu odrediti na osnovu analize zemljišta.  Prilikom određivanja količine đubriva treba uzeti u obzir činjenicu da se od ukupno aplikovanog đubriva od strane biljaka ne iskoristi sve, već da se jedan deo ispira u dublje slojeve, a jedan deo ostaje neiskorišćen u zemljištu.

Kod đubrenja konoplje azotom treba voditi računa da su količine koje u potpunosti zadovoljavaju potrebe biljaka 80-100 kg/ha čistog azota, koji se primenjuje 2/3 u jesen a 1/3 u proleće sa predsetvenom pripremom zemljišta.

Potrebne količine fosfora i kalijuma na osnovu analize zemljišta su date u tabeli:

P2O5 Sadržaj u zemljištu (ppm) < 40 40-80 80-130 130-200 200-400
Potreba đubrenja (kg/ha) 120 100 90 80 40
K2O Sadržaj u zemljištu (ppm) <100 100-160 160-240 240-350 350-550
Potreba đubrenja (kg/ha) 240 180 100 80 70

Konoplja izuzetno dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, tako da gde postoje mogućnosti preporučuje se primena 20-40 t pregorelog stajnjaka po hektaru.

U uslovima prosečne snabdevenosti zemljišta hranivima i ukoliko nije vršena analiza zemljišta, preporuka đubrenja obuhvata primenu 400 kg ha NPK 15:15:15 u jesen pred osnovnu obradu i 250 kg ha KAN predsetveno.

Setva konoplje

Porast konoplje posejane na međuredni razmak 25 cm pri setvenoj normi 30 kg/ha
Porast konoplje posejane na međuredni razmak 25 cm pri setvenoj normi 30 kg/ha

Sa setvom konoplje može da se počne veoma rano, često već krajem marta. Ukoliko se konoplja gaji radi vlakna ili cveta, preporučuje se upravo setva do polovine aprila, čime žetva stiže polovinom avgusta.

Ukoliko je glavni razlog proizvodnje zrno, optimalno vreme setve je kraj aprila do kraja maja. Kasnijom setvom ne dolazi do smanjenja prinosa zrna, već samo do smanjenja dimenzija biljaka koje su manje visine i tanjeg stabla čime je olakšana žetva. Kasnija setva nakon prvog maja se preporučuje ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak 25 cm. Dobri rezultati u prinosu zrna su dobijeni i sa veoma kasnom setvom (početak juna), dok iskustva iz inostranstva ukazuju na mogućnost postrnog gajenja konoplje za zrno, kada se dobijaju izuzetno niske zakržljale biljke tankog stabla koje se lako skidaju kombajnom, ali sa nešto slabijim prinosom zrna.

Određivanje optimalnog termina setve i setvene norme je od izuzetnog značaja jer se na taj način utiče na porast i dimenzije biljaka koje su u uslovima rane ili retke setve izuzetno visoke i robusne.

Sa smanjivanjem životnog prostora za svaku biljku u gustoj setvi ili sa kasnijom setvom porast je niži, a biljke manje debljine.

Dubina setve konoplje ne bi smela prelaziti 3 cm jer se u suprotnom dobija neujednačeno nicanje i neujednačena visina porasta. Kasnije iznikle biljke usled nedostatka životnog prostora često ginu ili su zakržljale.

Preporučena setvena norma zavisi od toga u koje svrhe se konoplja gaji:

Proizvod Međuredni razmak (cm) Razmak između biljaka u redu (cm) Količina semena (kg/ha) Sejačica
Vlakno ili cvet 12,5 2-3 50 Žitna
Vlakno, cvet, zrno 25 3-4 30 Žitna
Cvet ili zrno 50 3-5 20 Žitna ili pneumatska
Cvet ili zrno 70 15-18 5 Pneumatska
Pinciranje biljaka konoplje radi olakšane žetve
Pinciranje biljaka konoplje radi olakšane žetve

Nega useva konoplje tokom vegetacije

Ukoliko se konoplja seje gusto na međuredni razmak 12,5 cm ili 25 cm, ulazak mehanizacijomu parcelu nije potreban zbog toga što gust usev uspešno uguši korov. U ovakvom usevu su biljke tanke i relativno visoke sa kratkim granama u gornjoj četvrtini stabla.

Pri širokorednoj setvi pneumatskom sejačicom na 50 cm ili 70 cm potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korena biljaka. Špartanje treba obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

U našim uslovima se za sada nisu pojavile štetočine koje bi ekonomski značajnije uticale na prinos. Ponegde se javlja buvač koji pravi rupice na mladim listovima, ali ta oštećenja nisu letalna po listove i biljke. Ovaj patogen se u slučaju izrazito intenzivnog napada može suzbiti insekticidima koji se koriste protiv biljnih vašiju.

Ukoliko je setva u široke redove potrebno je izvršiti „pinciranje“, odnosno odsecanje vrhova kada su biljke visine 30-50 cm. Pinciranje se vrši na taj način što se porast jednostavno „pokosi“ podignutom traktorskom kosom tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Na ovaj način se potencira grananje i na svakoj biljci se dobije 2-6 produktivnih grana. Ovom operacijom se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Košenje industrijske konoplje za stablo i vlakno
Košenje industrijske konoplje za stablo i vlakno

Žetva konoplje

Zbog smanjenja interesa za konoplju kao sirovinu, a samim tim i za njeno gajenje krajem prošlog veka, na razvoju mašina za žetvu i primarne preradu konoplje je malo rađeno. Fabrike poljoprivrednih mašina nisu investirale u proizvode sa neizvesnim malim plasmanom a ukoliko bi se i upustile u ovakvu avanturu, mašine bi bile veoma skupe zbog male potražnje za njima. Sa aspekta razvoja mašina, konoplja se svrstava u kategoriju specijalnih kultura koje se gaje na malim površinama i kod kojih se teži ka primeni mašina namenjenih za masovne kulture.

Prinos stabla je veći ukoliko je žetva veoma rana. Sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada, dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakna malo veći u kasnijim žetvama. U našim uslovima je sredina avgusta optimalno vreme početka žetve konoplje za vlakno.

Kod konoplje za vlakno se žetva obavlja traktorskim kosačicama koje su preuređene tako da su zaštićeni svi rotirajući delovi, izrađeni su usmerivači za bolje sprovođenje pokošenih biljaka do zboja i postavljeno sedište za pomoćnog radnika.

 Ručna žetva konoplje za zrno
Ručna žetva konoplje za zrno

Zadatak pomoćnog radnika je da letvom usmerava pokošene biljke u zboj. Košenje se obavlja besprekorno, a problem može predstavljati vetar koji prepliće biljke susednih redova te otežava ili potpuno onemogućava slaganje pokošenih biljaka u zboj.

Pokošena masa se najmanje dva puta na parceli prevrće da bi se dobro osušila. Osušeno stablo u zboju se balira u četvrtaste ili rol bale.

Žetva konoplje za zrno aksijalnim kombajnom
Žetva konoplje za zrno aksijalnim kombajnom

U inostranstvu postoje iskustva sa primenom snopovezačice, pri čemu ista mašina kosi stabla i istovremeno ih vezuje u snopove. U tom slučaju se stablo sa parcele transportuje u snopovima, a ne u balama.

Kod zrna je prinos veći sa kasnijom žetvom, tako da je optimalno vreme žetve u ovom slučaju otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, odnosno polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Pri setvi na međuredni razmak 70 cm, ukoliko se biljke ne pinciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do 4 m. U ovom slučaju se primenjuje tradicionalni dvofazni metod žetve, koja počinje sa sazrevanjem prvog zrna. Prvo se biljke seku ručno i slažu u krstove u obliku riblje kosti. Pri ovakvom sistemu zrno postepeno sazreva dok se stablo suši.

Zrno se sa biljaka skida mlaćenjem o čvrstu podlogu nakon 7-10 dana. Glavni nedostatak ovakve tehnike žetve je u tome što je osetljiva na uslove spoljne sredine – u uslovima velike vlage zrno može da proklija na biljkama.

Kombajn za žetvu cveta i lista konoplje
Kombajn za žetvu cveta i lista konoplje

S obzirom da pri žetvi zrna kombajnom velika količina biljnog materijala mora da prođe kroz mašinu, skidaju se samo vrhovi biljaka sa zrnom tako što se kosi na što je moguće većoj visini stabla. Ovakav način žetve predstavlja napredak jer proizvođači nisu u tolikoj meri zavisni od vremenskih uslova i nije potrebno angažovanje veće radne snage. Osnovni preduslov uspešne žetve zrna konoplje kombajnom je prilagođenost biljaka mehanizaciji. Biljke bi trebalo da imaju što tanje stablo i da ne budu visine preko 3 m. Odgovarajuće dimenzije biljaka se postižu primenom agrotehničkih mera poput vremena setve, setvene norme i pinciranja.

Iako iskustva iz inostranstva govore o tome da se većina savremenih kombajna može adaptirati za žetvu zrna konoplje, ova operacija je izuzetno zahtevna i podrazumeva određenu veštinu zbog toga što se vlakno namotava na rotirajuće delove, što može dovesti do oštećenja mašine.

Primenom aksijalnih kombajna se žetva porasta prilagođene visine može izvršiti bez većih problema. Kombajn treba prilagoditi tako da dolazi do što manjeg oštećenja zrna (obrtaji bubnja do 350 po min).

Uprkos relativno čvrstoj ljusci, zrno konoplje je veoma krhko i lomljivo. U napuklom ili polomljenom zrnu otvara se put oksidaciji lipida i naslednom kvarenju kvaliteta proizvoda.

Potrebe za kvalitetom su slične i ukoliko je zrno namenjeno za setvu ili ishranu. Radi dobijanja kvalitetnog zrna potrebno je kontrolisati sve faze žetve, sušenja i skladištenja.

Praksa je pokazala da prilikom žetve zrno sadrži oko 20% vlage i da u požnjevenoj masi ima nečistoća biljnog porekla (delovi lista ili stabla) koje doprinose zagrevanju mase. Zbog toga je potrebno odmah nakon žetve na vetrenjači ili selektoru odvojiti zrno od nečistoća. Očišćeno zrno treba osušiti na maksimalnih 12% vlage kada može da se skladišti.

U poslednje vreme se otvorilo tržište za osušeni cvet i list konoplje. Kod nas za sada nemamo iskustva sa mehanizacijom prilagođenom žetvi cvasti u vreme cvetanja, iako je ovakva mehanizacija u Evropi razvijena.

Princip rada ovakvih kombajna se svodi na odsecanje vrhova biljaka sa cvetovima i listovima i njihov transport do bunkera ili prikolice. Ostatak stabala se kosi istovremeno ili naknadno i ostaje na parceli.

U nedostatku adekvatne mehanizacije cvetovi konoplje se skidaju ručno. Zbog prostora potrebnog za manipulaciju u ovom slučaju se preporučuje setva u široke redove. Nakon skidanja zelenu masu je potrebno osušiti, pri čemu treba voditi računa da temperatura sušenja ne prelazi 40oC.

U našim uslovima je sa sortom industrijske konoplje Helena pri primeni adekvatne agrotehnike moguće dobiti prinose zrna do 1000 kg/ha i prinose stabla do 10 t/ha. Sadržaj ulja u zrnu je oko 30%, a sadržaj vlakna u stablu oko 30%.

Proizvodnja industrijske konoplje je u Srbiji dozvoljena, ali se mora prijaviti Ministarstvu poljoprivrede. Sve informacije vezane za prijavljivanje proizvodnje se mogu naći u Pravilniku o uslovima gajenja industrijske konoplje, koji se može naći na vebsajtu Ministarstva poljoprivrede.


NS SEME » Proizvodnja industrijske konoplje