Quantcast
NS seme

NS sorte krmnog bilja za prolećnu setvu

LucerkaPoslednjih decenija poraslo je interesovanje kako domaćeg tako i inostranog tržišta za NS sortama krmnog bilja, koje se dominantno koriste za proizvodnju kabaste stočne hrane na oranicama tokom cele godine. S aspekta ishrane preživara nezamenljivu proteinsku komponentu „unifit obroka“ predstavljaju višegodišnje krmne leguminoze – lucerka i crvena detelina. Učešće NS sorti lucerke na domaćem tržištu iznosi oko 70% imajući u vidu visok prinos i bolju prilagođenost agroekološkim uslovima naše zemlje. U Srbiji će u proizvodnoj 2015. godini biti na raspolaganju sorte lucerke namenjene pre svega za gajenje na plodnim, lakšim do srednje teškim zemljištima neutralne reakcije (Banat ZMS II, Banat VS) sa izuzetkom sorte Mediana ZMS V prilagođene za gajenje na težim hidromorfnim zemljištima, neutralne do slabo kisele reakcije.

Luc rumunijaNS BANAT ZMS II je rana do srednje rana sorta, pogodna za proizvodnju sveže krme, sena, senaže i silaže. Odlikuje se brzim porastom rano u proleće i posle košenja, rano stasava za kosidbu i podnosi intenzivniji način iskorišćavanja (5 otkosa godišnje). Ova sorta je izuzetno bujna i u povoljnim uslovima treba je kositi u fazi početka cvetanja. Vrlo dobro podnosi sušu i niske temperature, a srednje je otporna na bolesti i poleganje. Stabljike su visoke, nežne, šuplje i dobro obrasle krupnim lišćem sivkastozelene boje koja potiče od voštane prevlake što ukazuje na izuzetnu otpornost prema suši. Genetički potencijal sorte za prinos zelene krme je 80–100 t/ha a sena preko 20 t/ha. Prosečan sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji je od 19,8%. Preporučuje se za gajenje na lakšim i srednje teškim zemljištima na severu Bačke, u Banatu i na aluvijalnom zemljištu istočne Srbije (dolina Morave, Nišave).

BANAT VS je rana do srednje rana sorta, brzog inicijalnog porasta i brze regeneracije posle otkosa. Karakteriše je povećana tolerantnost na sušu, niske temperature, otpornost na poleganje i dominantne bolesti lucerke (Verticilium albo-atrum). Izuzetno dobro uspeva na lakšim i srednje teškim zemljištima, tolerantna je na intezivan način iskorišćavanja (kosi se 4-5 puta godišnje), a odlikuje se visokim prinosima zelene krme 85–100 t/ha i sena 18–20 t/ha. Suva materija je izuzetnog kvaliteta pa u fazi početka cvetanja biljaka sadržaj proteina iznosi 20,1%. Preporučuje se za gajenje na lakšim, a pre svega na dobrim, plodnim, dubokim,  srednje teškim zemljištima u Bačkoj, Sremu i dolinama reka (aluvijum) zapadne Srbije.

NS MEDIANA ZMS V je srednje rana sorta, pogodna za proizvodnju sveže krme, silaže, senaže i sena. Intenzivna je sorta koja podnosi često košenje (4-5 otkosa godišnje). Ima brz  porast u proleće, brzo se regeneriše posle košenja. Otporna je na niske temperature i sušu, srednje otporna na bolesti i poleganje. Prosečan prinos zelene krme je oko 80–90 t/ha, a sena 21,9 t/ha. Sadržaj sirovih proteina kroz četiri otkosa je 21,2%. Zbog bujnog porasta i brze regeneracije, preporučujemo ovu sortu u čistoj setvi, za sve načine upotrebe, u oblastima sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lucerke. Budući da ima gene žute lucerke, mnoge biljke razvijaju razgranat koren i otporne su na niske temperature, pa se uspešno gaji u graničnim područjima gajenja lucerke. Daje dobre rezultate i na težim zbijenim hidromorfnim zemljištima, kao i na boljim brdskim zemljištima. Preporučuje se za gajenje na težim ritskim zemljištima u Banatu, Sremu i na boljim brdskim zemljištima centralne Srbije.

UnaCrvena detelina je dominantna višegodišnja krmna leguminoza centralnog dela Republike Srbije, imajući u vidu da nasuprot lucerki bolje podnosi kiselija zemljišta. Na tržištu Srbije trenutno je najrasprostranjenija sorta Una.

UNA je srednje rana sorta crvene deteline, pogodna za gajenje u travno-detelinskim smešama na manje plodnim, vlažnijim i kiselijim zemljištima (centralna Srbija, BiH). Dobra granatost i lisnatost uslovljava visok prinos i kvalitet krme. Stabljika je uspravna, dobro se bokori sa slabije izraženom maljavošću. Visina biljke iznosi u proseku 55 cm. Osrednje je otporna na pepelnicu. U prvoj godini života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zelene mase od 25-35 t/ha. Maksimalan prinos zelene mase (70-95 t/ha), odnosno sena (15-17 t/ha) postiže u drugoj godini života iz 3-4 otkosa, dok treće godine života ostvaruje ukupan prinos zelene mase na nivou prve godine. Odličnog je kvaliteta, udeo lišća u prinosu početkom cvetanja iznosi i do 55%. Sadržaj sirovih proteina u proseku iznosi 18,5%.

Lucerka i crvena detelina su višegodišnje biljke, koje iskorišćavamo 5-7 godina (lucerka), odnosno 2-3 godine (crvena detelina), o čemu treba voditi računa pri smeni useva u plodoredu. Gajenje u monokulturi, kao i često vraćanje na isto mesto lucerka i crvena detelina ne podnose, jer se na taj način iscrpljuje i isušuje zemljište, a istovremeno usev je izložen jačem napadu ekonomski značajnih bolesti i štetočina, što u mnogome umanjuje prinos. Takođe, ne treba ih sejati posle drugih višegodišnjih leguminoza zbog sličnih bolesti i štetočina. Naročito treba voditi računa o primenjenim herbicidima u predusevu, jer herbicidi na bazi triazina nepovoljno deluju na razvoj obe krmne leguminoze. S toga se najčešće u praksi lucerka i crvena detelina gaje posle strnina. Uspešno zasnivanje lucerišta i detelišta zavisi od kvaliteta setve. Seme mora biti čisto (bez semena korova i viline kosice) i visoke energije klijanja. Optimalni rok setve je druga polovina marta ili prva polovina aprila. Rana setva može da strada zbog pojave poznih mrazeva, a kasna setva usled rane pojave sušnog perioda što dovodi u pitanje nicanje i razvoj useva, a samim tim i uspešno zasnivanje lucerišta i detelišta. Posebno treba naglasiti da je crvena detelina nešto osetljivija na kasniju prolećnu setvu, te se ona najčešće seje u prvoj polovini optimalnog roka, po mogućstvu poslednje dekade marta meseca. Kod nas se lucerka i crvena detelina najčešće seju na međuredni razmak od 12,5 cm ili 25 cm. Optimalna dubina setve je od 0,5-3 cm zavisno od tipa zemljišta. Na srednje teškim zemljištima višegodišnje leguminoze treba sejati na 1-2 cm, na teškim 0,5-1 cm, dok na lakim zemljištima dubinu setve treba povećati na 2-3 cm. Pod uslovom da raspolažemo kvalitetnim semenom i ako je zemljište dobro pripremljeno, a sejalice mogu pravilno da rasporede predviđenu količinu semena, preporučuje se 15 kg/ha semena lucerke, odnosno 18 kg/ha crvene deteline. Nakon setve, neophodno je primeniti valjanje glatkim valjcima, koje omogućava bolji kontakt semena sa zemljištem i vodi ujednačenijem klijanju i nicanju useva, što je posebno važno za pravovremenu i uspešnu borbu protiv korova.

Junior cvetanje lepo poljeJari stočni (proteinski) grašak daje visoke i kvalitetne prinose zelene krme, sena i zrna uz mala ulaganja i za relativno kratko vreme. Zrno graška ne mora biti termički obrađeno, jer je sadržaj antinutritivnih materija veoma nizak, već se direktno melje i koristi kao jedna od komponenti za pripremanje koncentrovanih hraniva. Za uspeh u proizvodnji neophodan je pravilan izbor sorte, što zavisi od postojećih agroekoloških uslova i namene gajenja. Za prolećnu setvu u 2015. godini, Institut za ratarstvo i povrtarstvo će zainteresovanim proizvođačima ponuditi sortno i deklarisano seme sledećih sorti: NS JUNIOR za kombinovano iskorišćavanje (krma i zrno) i nove sorte PARTNER i DUKAT za proizvodnju zrna.

NS JUNIOR je najraširenija sorta jarog graška u proizvodnji, namenjena za kombinovanu upotrebu – za zelenu masu i za zrno s visokim sadržajem proteina (28%). Odlikuje se visokim genetskim potencijalom: 30-50 t/ha zelene mase i 2,5-5,0 t/ha zrna. Sadržaj antinutritivnih materija u zrnu je minimalan, što znači da korišćenje zrna u ishrani domaćih životinja ne zahteva prethodnu termičku obradu.

DukatDUKAT je intenzivna, srednje rana sorta jarog proteinskog graška, tolerantna na poleganje. Namenjen je za proizvodnju suvog zrna i potencijala rodnosti do 6,5 t/ha. Sadržaj proteina u zrnu je 25%. Mahune su grupisane u vršnom delu stabla, što doprinosi izjednačenom sazrevanju, lakšoj žetvi i smanjenju gubitaka.

PARTNER je nova sorta jarog proteinskog graška za proizvodnju zrna. To je sorta minimalnog poleganja, visine stabla 50-70 cm, afila tipa lista i bele boje cveta. Prinos zrna u proizvodnim uslovima je 4,5-5,5 t/ha sa 25% sirovih proteina. Dužina vegetacije je 80-85 dana.

U pogledu plodoreda jari grašak za zrno nema posebnih zahteva. Najviše mu kao predusev odgovaraju strnine ili okopavine. Nepoželjno je i neracionalno gajiti ga posle neke druge mahunarke. Grašak ne podnosi setvu u monokulturi.

Zato je poželjno da na istu površinu dođe za 3-4 godine. Jari grašak treba sejati što je moguće ranije, čim to vremenski uslovi i stanje zemljišta dozvole. U agroekološkim uslovima Srbije, optimalni rok za setvu je od 20. februara do 15. marta. Seje se žitnim sejalicama na 12,5 cm. Grašak za zelenu krmu, senažu ili silažu gaji se najčešće u smeši s nekom od strnih žitarica koja služi kao potporni usev i ugljenohidratna komponenta, dok se grašak za zrno gaji kao čist usev. Količina semena za setvu zavisi od sorte i namene gajenja. Ukoliko se grašak gaji za zelenu krmu i seno, poželjan sklop za sortu NS Junior je 1,0-1,1 milion klijavih zrna po hektaru, što odgovara količini semena od 150 kg/ha. Pri gajenju sorte NS Junior za zrno, setvom treba obezbediti sklop od 0,8 do 1,0 miliona biljaka po hektaru. Optimalan sklop za Partner i Dukat iznosi 1,2 miliona klijavih zrna po hektaru. Potrebna količina semena za setvu najčešće iznosi 250-300 kg/ha. Pri ovom broju biljaka lakše se postiže ujednačenija zrelost, jer usev manje poleže, zbog međusobnog povezivanja biljaka putem vitica a površina ostaje čistija od korova. Nakon završene setve potrebno je obaviti valjanje, dok na teškim, glinovitim zemljištima valjanje treba izostaviti, posebno u ranim rokovima setve.

GrahoricaNajzastupljenija jara sorta obične grahorice u našoj zemlji je NOVI BEOGRAD, namenjena za proizvodnju zelene mase, sena, silaže i senaže, u smeši sa potpornim usevom – ovsem. Prinos zelene mase je 40-50 t/ha, a sena 8-10 t/ha. Kvalitet krme za ishranu preživara je odličan. Sorta je tolerantna na kasne mrazeve, lošije zemljišne uslove i preovlađujuće bolesti. Optimalan rok setve jare grahorice jeste poslednja dekada februara pa do kraja marta. Setvena norma je 120 kg/ha, međuredni razmak 12,5 cm, dubina setve 3-4 cm. Valjanje lakim valjcima nakon setve je obavezno.

Krmni sirak i sudanska trava su značajne ugljenohidratne krmne kulture, koje se visokim prinosom i kvalitetom biomase, i dugim vremenskim periodom korišćenja u toku godine ističu u ishrani preživara.

Krmni SirakGajenjem ovih biljaka u prolećnom (glavnom) roku setve može se obezbediti kvalitetna stočna hrana za ishranu preživara, kontinuirano od polovine jula do početka oktobra, odnosno do pojave prvih mrazeva.

SAVA je nova sorta sudanske trave, koju odlikuje brz početni porast, dobro bokorenje i brza regeneracija nakon kosidbe. Iz četiri otkosa u toku godine daje visoke prinose zelene krme (čak do 100 t/ha) i sena (oko 20 t/ha). Otporna je na ekonomski značajnije bolesti. U ishrani preživara koristi se kao zelena krma, senaža i seno.

TITAN je nova sorta krmnog sirka nastala ukrštanjem linija krmnog sirka i sudanske trave. Višeotkosna je sorta (do 3 otkosa), visokog genetskog potencijala za prinos krme. U uslovima suvog ratarenja ostvaruje i do 80 t/ha zelene krme. Ova sorta se dobro regeneriše posle košenja, ima brz početni porast i odlično se bokori.

SILOKING je srednje kasni hibrid sirka šećerca, duge vegetacije, koji se u ishrani preživara koristi u svežem zelenom stanju ili kao silaža. Otporan je na ekonomski značajne bolesti. Biljke su visine oko 240 cm, stabljike ostaju sočne sve do kraja vegetacije, te je odlična sirovina za spravljenje silomase u biodigestorima u cilju proizvodnje biogasa. Postiže veoma visoke prinose biomase, čak do 110 t/ha.

Zahvaljujući dubokom žiličastom korenu jake usisne moći, krmni sirak i sudanska trava se mogu uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta (slatine, peskovita i teža zemljišta), koji su za ostale biljne vrste manje pogodni. Dobro podnose sušu i visoke temperature. To su izrazito toploljubive vrste, za klijanje i nicanje semena potrebna je minimalna temperatura od 8-10°C, pa je optimalan rok setve poslednja dekada aprila. Najefikasniji način određivanja vremena setve sirka i sudanske trave je poređenje sa kukuruzom. Setvu treba obaviti u vreme nicanja kukuruza iz ranih rokova setve. Optimalna dubina setve je 2-4 cm. Ukoliko se ove kulture gaje za iskorišćavanje u zelenom stanju, setvu treba obaviti na međurednom razmaku od 25 cm sa 25-30 kg/ha semena. Kod Silokinga za korišćenje u vidu silaže, setva se obavlja na međuredni razmak od 70 cm, sa razmakom biljaka u redu od 6 cm i sa setvenom normom od 5,5 kg/ha. Ukoliko se sudanska trava iskorišćava u vidu sena, setva se obavlja gušće na međuredni razmak od 12,5 cm i sa setvenom normom od 40-50 kg/ha. Valjanje je obavezno neposredno posle setve.


NS SEME » NS sorte krmnog bilja za prolećnu setvu