• Proizvodni program

• Strna žita
• Kukuruz
• Šećerna repa
• Uljane kulture
• Krmno bilje
• Povrtarstvo
• Soja
• Organska proizvodnja
  i biodiverzitet

• Laboratorija za zemljište
  i agroekologiju
• Laboratorija za ispitivanje
  biljnih materijala
• Laboratorija za
  ispitivanje semena

• Mikrobiološki
  preparati

Cenovnik semena povrća u kesicama za 2013. godinu

Kontakt za prodaju povrća: Nenad Đolić, telefon 021/4898 360, fax 021/4898 355

Vrsta	Sorta	Šifra	Grama	Cena (sa PDV-om)
Rotkvica	SAXA TREIB	013	3	30,00 din.
	VERICA	249	3	30,00 din.
Rotkva	ZIMSKA CRNA	029	3	30,00 din.
Crni luk	HOLANDSKI ŽUTI	199	3	30,00 din.
	KUPUSINSKI JABUČAR	285	3	30,00 din.
	MAJSKI SREBRNJAK	243	3	30,00 din.
Salata	NS MAJSKA MASLENA	411	3	30,00 din.
	MAJSKA KRALJICA	AO3283	3	30,00 din.
	VUKA	412	3	30,00 din.
	NANSEN	413	3	30,00 din.
Mrkva	NANTES	246	3	30,00 din.
Peršun	BERLINSKI SREDNJE DUGI	188	3	30,00 din.
	DOMAĆI LIŠĆAR	250	3	30,00 din.
	NS-MOLSKI	A00643	3	30,00 din.
Paštrnak	DUGI BELI GLATKI	015	3	30,00 din.
Mirođija	DOMAĆA	046	3	30,00 din.
Spanać	MATADOR	019	4	30,00 din.
Blitva	SREBRNOLISNA	102	4	30,00 din.
Tikvica	BEOGRADSKA	401	4	30,00 din.
	CUKINI-ZITA	048	4	30,00 din.
	PATISON	279	4	30,00 din.
	UKRASNA	285	4	30,00 din.
Tikva	MUSKATNA	275	4	30,00 din.
Paradajz	NOVOSADSKI JABUČAR	297	3	30,00 din.
	NOVOSADSKI NISKI	186	3	30,00 din.
	PEGAZ	A01653	3	30,00 din.
	BAČKA	195	3	30,00 din.
	KNJAZ	387	3	30,00 din.
	ALPARAC	312	3	30,00 din.
	CRIMSON SWEET	004	4	30,00 din.
Lubenica	DANKA	A01656	4	30,00 din.
Dinja	ANANAS	005	4	30,00 din.
	DESERTNA	322	4	30,00 din.
Krastavac	PARISKI KORNIŠON	183	3	30,00 din.
	SUNČANI POTOK	184	3	30,00 din.
	TAJFUN	302	3	30,00 din.
Kupus	FUTOŠKI	248	3	30,00 din.
	ORION	A05795	3	30,00 din.
	DITMAR	187	3	30,00 din.
Keleraba	BEČKA BELA	414	3	30,00 din.
Celer	PRAŠKI	016	1	30,00 din.
Cvekla	BIKOR	012	4	30,00 din.
Paprika	NOVOSADSKA BELA BABURA	146	2	30,00 din.
	KALIFORNIJSKO ČUDO	182	2	30,00 din.
	ŠOROKŠARI	144	2	30,00 din.
	BUKETNA 1	235	2	30,00 din.
	NOVOSAĐANKA	145	2	30,00 din.
	ATINA	147	2	30,00 din.
	ANITA	179	2	30,00 din.
	VRANJSKA	301	2	30,00 din.
	UNA	180	2	30,00 din.
	AMFORA	323	2	30,00 din.
	KURTOVSKA KAPIJA	181	2	30,00 din.
	KRUŠNICA	311	2	30,00 din.
	PLAMENA	310	2	30,00 din.
	FEFERONA CRVENA	198	2	30,00 din.
	FEFERONA ŽUTA	A00656	2	30,00 din.
Plavi patlidžan	DOMAĆI POLUDUGI	200	2	30,00 din.
Karfiol	SNEŽNA GRUDVA	240	1	30,00 din.
Kelj	GVOZDENA GLAVA	030	3	30,00 din.
Cveće	LEPI DEČKO	212	1	30,00 din.
	NOĆNA FRAJLA	220	1	30,00 din.
	IBERIS	221	0,5	30,00 din.
	ŠLAJER	238	1	30,00 din.
	PETUNIJA	239	0,5	30,00 din.
	PRKOS	247	0,5	30,00 din.
	NEVEN	252	1	30,00 din.
	TURSKI KARANFIL	258	1	30,00 din.
	LEPA KATA	260	1	30,00 din.
	CINIJA	273	1	30,00 din.
	RAZLIČAK	A00657	1	30,00 din.
	SLAMNO CVEĆE	251	0,5	30,00 din.
Ukrasni suncokret	NEOPLANTA	A00658	2	30,00 din.

Cenovnik semena povrća u gramaturi za 2013. godinu

Vrsta	Sorta	Šifra	Grama	Cena (sa PDV-om)
Paprika	KALIFORNIJSKO ČUDO	142	25	380,00 din.
	NOVOSADSKA BELA BABURA	139	25	380,00 din.
	ŠOROKŠARI	137	25	380,00 din.
	BUKETNA 1	234	25	380,00 din.
	NOVOSAĐANKA	138	25	380,00 din.
	ATINA	136	25	380,00 din.
	ANITA	143	25	380,00 din.
	VRANJSKA	233	25	380,00 din.
	UNA	140	25	380,00 din.
	AMFORA	324	25	380,00 din.
	KRUŠNICA	237	25	380,00 din.
	KURTOVSKA KAPIJA	141	25	380,00 din.
	PLAMENA	236	25	380,00 din.
	FEFERONA CRVENA	197	25	380,00 din.
	FEFERONA ŽUTA	A00666	25	380,00 din.
	AMFORA	124	250	3.200,00 din.
Paradajz	NOVOSADSKI JABUČAR		25	270,00 din.
	NOVOSADSKI NISKI		25	270,00 din.
	PEGAZ		25	270,00 din.
	BAČKA		25	270,00 din.
	KNJAZ		25	270,00 din.
	ALPARAC	A05798	25	270,00 din.
Plavi patlidžan	DOMAĆI POLUDUGI	202	25	360,00 din.
Lubenica	DANKA		25	360,00 din.
Dinja	ANANAS		25	140,00 din.
	DESERTNA		25	140,00 din.
Krastavac	PARISKI KORNIŠON		25	140,00 din.
	SUNČANI POTOK		25	140,00 din.
	TAJFUN		25	140,00 din.
Kupus	FUTOŠKI		25	180,00 din.
	ORION		25	175,00 din.
	DITMAR		25	175,00 din.
Keleraba	BEČKA BELA	A05804	25	165,00 din.
Rotkvica	SAXA TREIB		25	95,00 din.
	VERICA		25	95,00 din.
Crni luk	HOLANDSKI ŽUTI		25	120,00 din.
	KUPUSINSKI JABUČAR		25	120,00 din.
	MAJSKI SREBRNJAK		25	150,00 din.
Blitva	SREBRNOLISNA		25	75,00 din.
Beli luk	BOSUT (prodaja - septembar)	A01597	1000
	BOSUT (prodaja - septembar)	A05008	5000
	BOSUT (prodaja - septembar)	A04972	25000
Mrkva	NANTES		25	80,00 din.
Peršun	BERLINSKI SREDNJE DUGI		25	80,00 din.
	LIŠĆAR	A05805	25	80,00 din.
	NS-MOLSKI		25	80,00 din.
Paštrnak	DUGI BELI GLATKI		25	80,00 din.
Celer	PRAŠKI	203	25	280,00 din.
Salata	NS MAJSKA MASLENA		25	80,00 din.
	VUKA		25	80,00 din.
	NANSEN	A05806	25	80,00 din.
	MAJSKA KRALJICA		25	80,00 din.
Cvekla	BIKOR		25	80,00 din.
Spanać	MATADOR	058	250	150,00 din.
Grašak	MALI PROVANSALAC	486	500	135,00 din.
	DUNAV	577	500	135,00 din.
	KELVEDON	189	500	135,00 din.
	FRILA	050	500	135,00 din.
	JOF	677	500	135,00 din.
	TAMIŠ	101	500	135,00 din.
	FRUŠKOGORAC	024	500	135,00 din.
	ČUDO AMERIKE	A05608	500	135,00 din.
	KELVEDON		250	75,00 din.
	FRILA		250	75,00 din.
	TAMIŠ		250	75,00 din.
	MALI PROVANSALAC		250	75,00 din.
Boranija	TOP CROP (zelena olovka)		50	75,00 din.
	TOP CROP (zelena olovka)	415	250	300,00 din.
Pasulj	ZLATKO	578	500	285,00 din.
	DVADESETICA	051	500	285,00 din.
	DVADESETICA	A02066	25000	11.500,00 din.
	BELKO	231	500	285,00 din.
	SLAVONSKI ZELENI	052	500	285,00 din.
	SLAVONSKI ZELENI	A02566	25000	11.500,00 din.
	SREMAC	230	500	285,00 din.
	SREMAC	A02001	25000	11.500,00 din.
	BALKAN	334	500	285,00 din.
	BALKAN	A02439	25000	11.500,00 din.
	MAKSA	107	500	285,00 din.

Seme povrća se prodaje na agro rok do 30.04.2013. godine. Isporuka: Franco magacin prodavca ili brzom poštom o trošku kupca.

• Paprika (Capsicum annuum L.)

  • NOVOSADSKA BELA BABURA

    • Srednje rana sorta, čiji je plod u tipu babure, mase 80-100 g, debljine perikarpa od 3-5mm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je belo-zelenkasta, a u fiziološkoj crvena. Ima pravi miris i ukus paprike. Koristi se sveža, za variva i kišeljenje.

  • KALIFORNIJSKO ČUDO

    • Kasna sorta, sa plodom u tipu babure, mase 100-140 g i debljine perikarpa oko 5 mm. Plod je u tehnološkoj zrelosti tamnozelene, a u fiziološkoj intenzivno crvene boje. Koristi se za svežu potrošnju i za preradu.

  • ŠOROKŠARI

    • Srednje kasna sorta. Plod je u tipu babure, mase 90-130 g, a perikarp je debljine 5-6 mm. Plod je u tehnološkoj svetložut, a u fiziološkoj zrelosti crvene boje. Koristi se za svežu potrošnju i za preradu.

  • KURTOVSKA KAPIJA

    • Kasna sorta, kod koje je plod u tipu kapije, dužine 12-16 cm i debljine perikarpa 3-4 mm. U tehnološkoj zrelosti plod je tamnozelene, a u fiziološkoj intenzivno crvene boje. Koristi se u svežem stanju i za preradu. U domaćinstvu veoma je pogodna za pečenje i zamrzavanje.

  • FEFERONA CRVENA

    • Rana sorta, s plodom u tipu feferone. U tehnološkoj zrelosti plod je tamnozelen, a u fiziološkoj zrelosti crvene boje. Plod je sitan i tanak, gladak ili malo naboran pri osnovi. Sadrži alkaloid kapsaicin i umerene je ljutine. Pogodan je za svežu potrošnju i industrijsku preradu.

  • FEFERONA ŽUTA

    • Rana sorta, s plodom u tipu feferone. U tehnološkoj zrelosti plod je zelen a u fiziološkoj intenzivno žute boje. Plod je sitan, tanak i gladak. Dužina ploda oko 6-7 cm, sadrži alkaloid kapsaicin, intenzivno ljutog ukusa. Pogodan je za svežu potrošnju i industrijsku preradu.

  • MATICA

    • Srednje kasna sorta. Plod je kupastog oblika sa jednim vrhom, podseća na staru domaću sortu Somborku, ali je slatka paprika. Masa ploda je 70-100 g i debljine perikarpa 5-6 mm. U tehnološkoj zrelosti plod je svetlo zelene do žute, a u fiziološkoj intenzivno crvene boje. Kod pečene paprike lako se odvaja pokožica od mesa ploda i zato je omiljena kod domaćica.

  • BUKETNA 1

    • Rana sorta determinantnog rasta, visine stabla od 25-40 cm. Plod je u tipu babure, do 4 vrha, mase 80-100 g i debljine perikarpa oko 5 mm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je žuta, a u fiziološkoj crvena. Pored gajenja na otvorenom polju, uspešno se gaji u plastenicima i staklenicima.

  • ATINA

    • Kasna sorta Plod u tipu babure, mase 120-160 g, debljine perikarpa do 7 mm. Krupnoća ploda je ujednačena u svim berbama. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je žuta, a u fiziološkoj crvena. Dobar ukus i lep izgled opredeljuje papriku za svežu potrošnju, ali i preradu.

  • ANITA

    • Srednje kasna sorta, u tipu babure. Plod je mase 100-150 g, debljine perikarpa do 8 mm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je belo-žuta, a u fiziološkoj crvena. Plodove donosi ravnomerno i oni su ujednačeni po berbama visokog prinosa. Odlična za svežu potrošnju i preradu.

  • VRANJSKA

    • Srednje rana sorta, u tipu babure. Plod je viseći, pravilno prizmatičnog oblika, težine 80-130 g. Debljina perikarpa je preko 5 mm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je mlečno bela, a u fiziološkoj crvena. Zbog visećeg ploda berba je laka, i pogodna je za sve vidove protrošnje i prerade. Ostvaruje prinos oko 35 t/ha.

  • UNA

    • Srednje rana sorta, sa plodom u tipu kapije. Dužina ploda je 14-18 cm, širina oko 4 cm, masa od 80-120 g, a debljina perikarpa oko 5 mm. Plod je svetlo beo do zelenkast u tehnološkoj, a intenzivno crvene boje u fiziološkoj zrelosti. Plod je pogodan za svežu potrošnju, kišeljenje, pečenje, zamrzavanje i za druge oblike industrijske prerade. Ostvaruje stabilan prinos oko 35 t/ha.

  • AMFORA

    • Srednje rana sorta. Plod je u tipu kapije, krupan pljosnat, sa jednim malo povijenim vrhom. Dužina ploda je od 12-15 cm, širine oko 5,5 cm, debljine mesa od 4-6 mm i prosečne težine ploda oko 100 g, mada je težina prvih plodova i do 250 g. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je tamno zelena, a u fiziološkoj intenzivno crvena. Zbog svog krupnog i atraktivnog ploda koristi se u svežem stanju, a izvrsna je za pečenje, posebno za pravljenje ajvara, kišeljenje i za industrijsku preradu. Gaji se direktnom setvom iz semena ili iz rasada, kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru.

  • KRUŠNICA

    • Spada u grupu ranih sorti. Biljke su dobro razvijene, stablo visoko i do 80 cm. Plod je u tipu šipke, sladak, visećeg tipa Dužina ploda oko 16 cm, širine oko 3 cm, debljine perikarpa oko 3 mm i težine oko 50 g. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je svtlo-zelena, a intenzivno crvena u fiziološkoj. Pogodna je za gajenje pored otvorenog polja i u zaštićenom prostoru. Koristi se za svežu proizvodnju i za kišeljenje.

  • PLAMENA

    • Rana sorta, plod je u tipu šipke, blago ljutog ukusa. Dužina ploda je oko 15 cm, širina oko 2,5 cm i težine oko 40 g. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je žuto do svetlo-bela zelena, a u fiziološkoj intenzivno crvena. Pogodna je za ranu proizvodnju na otvorenom polju, a tokom zime i proleća u zaštićenom prostoru. Može se koristiti kao rano sveže povrće za jelo i za kišeljenje

  • NOVOSAĐANKA

    • Srednje rana sorta, u tipu paradajz paprike. Plod je gotovo okrugao, mase 80-120 g, debljine perikarpa i do 10 mm. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je belo-žuta, a u fiziološkoj intenzivno crvena. Ima lep izgled i dobar ukus. Pogodna je za preradu, kišeljenjem.

• Paradajz (Lycopersicon licopersicum Mill.)

  • NOVOSADSKI JABUČAR

    • Srednje rana sorta, vegetacije oko 120 dana. Biljka je indeterminantnog rasta. Plodovi su okrugli, glatki, intenzivno crvene boje, prosečne mase 130-150 g. Ima dobar odnos ukupnih šećera i kiselina, sa sadržajem suve materije od 6-6,5 % i veoma dobar ukus. Gaji se iz rasada, slobodno ili uz potporu najčešće na dva stabla. Može se gajiti i iz direktne setve bez oslonca.

  • NOVOSADSKI NISKI

    • Rana sorta, determinatnog rasta. Plodovi su okrugli, glatki, mase od 100-120 g, združenog zrenja. Sadržaj suve materije kreće se od 5-5,5%. Gaji se bez oslonca, direktnom setvom ili iz rasada.

  • BAČKA

    • Srednje kasna sorta. Stablo je ograničenog rasta, bujno, visine od 70-75 cm. Plod je crven, čvrst, krupan, prosečne težine od 160-180 g. Zbog čvrstine ploda pogodan je za transport. Takođe, bitna osobina sorte je da je masa ploda ujednačena po etažama. Proizvodi se direktnom setvom ili iz rasada.

  • ALPARAC

    • Rana niska sorta, determinantnog rasta. Sorta srednje bujna sa čvrstim, razgranatim stablom visine oko 60-65 cm. Plod je blago izdužen, gladak, crvene boje bez zelene zone oko drške ploda, mase oko 95 g. Obrazuje veliki broj plodova po biljci i namenjen je za industrijsku proizvodnju.

  • KNJAZ

    • Spada u grupu srednje ranih sorti. Biljka je uspravna, determinantnog rasta, visine 70-75 cm. Plod je krupan s 5-8 komora, okrugao, crvene boje, mase 140-160 g. Karakteristika sorte je visok sadržaj suve materije u plodu (6,5%). Plod ima prijatan ukus zbog izbalansiranog odnosa šećera i kiselina.

  • PEGAZ

    • Indeterminantna sorta, srednje rana, dužine vegetacije oko 120 dana. Plod je krupan, prosečne mase oko 180 grama. Okruglog oblika (index ploda 0.93), narandžaste boje. Procenat suve materije oko 6,5. Plod sadrži visok procenat karotina (120 mg%). Gaji se na jedno stablo, uz oslonac.

• Plavi patlidžan (Solanum melongena L.)

  • DOMAĆI POLUDUGI

    • Spada u grupu ranih sorti. Biljke su visine od 70-80 cm sa 3-4 grane. Plod je tamnoljubičaste do plave boje, duguljastog oblika, mase od 270-500 g. Gaji se iz rasada.

• Lubenica (Citrulus vulgaris Schard.)

  • CRIMSON SWEET

    • Srednje kasna, bujna sorta. Plod je okrugao do ovalno okrugao, svetlozelene boje sa tamnozelenim prugama, krupan. Masa ploda je od 9-14 kg. Meso je svetlocrveno, nežno i slatko, sa oko 11 % šećera. Uzgaja se direktnom setvom ili iz rasada.

  • DANKA

    • Lubenica je po svojim karakteristikama slična sorti Crimson sweet. Plod je okruglo-izdužen, mase 8-12 kg. Upotrebljiv deo ploda veći je od 60%. Boja mesa je svetlo crvena, izuzetno slatko, sadržaj šećera prelazi 12%. Proizvodi se iz rasada ili direktnom setvom. Sazreva za 3-4 dana ranije od Crimson sweet. Seme je braon do tamno braon, apsolutne mase od 45-47 g.

• Dinja (Cucumis melo L.)

  • ANANAS

    • Rana sorta, izvanredne arome. Plod je okrugao, malo spljošten, mase oko 1 kg. Meso ploda je slatko, sočno, bledozelene boje. Proizvodi se direktnom setvom ili iz rasada.

  • DESERTNA

    • Kasna sorta, odličnog ukusa. Plod je okruglo ovalne forme, glatke, blago urezane kore. U tehnološkoj zrelosti boja ploda je tamnožuta, do svetlomrka. Meso ploda je slatko, sočno, aromatično, boje žuto-narandžaste. Masa ploda je 2-3 kg. proizvodi se direktnom setvom ili iz rasada.

• Tikvica (Cucurbita pepo L.)

  • BEOGRADSKA

    • Biljka je srednje bujna sa žbunastim vrežama. U tehnološkoj zrelosti plod je mlečno bele boje, dug 10-15 cm, cilindričan i ujednačene debljine po celoj dužini. Od nicanja za berbu prvi plodovi stižu za 50-60 dana. Pogodna je za gajenje kako na otvorenom polju, tako i zaštićenom prostoru.

  • MUSKATNA

    • Odlikuje se finom aromom. Može da se koristi kao mlada, kada meso ima kao limun žutu boju, ili kao zrela, kada meso postaje tamno narandžasto i slatko. Vreže su dugačke, sa mnoštvom bodlji. Plod je kruškolikog oblika sa semenom u šupljini pri kraju ploda. Može da se čuva na sobnoj temperaturi od jeseni do proleća.

  • UKRASNA TIKVICA

    • Pripada vrsti Cucurbita pepo, izuzetno bogata u oblicima i bojama od narandžaste, bele, zelene i raznih nijansi pomenutih boja. Oblik ploda je okrugao, kruškolik i izdužen. Površina ploda je glatka do raznih oblika naboranosti. Seje se početkom maja. Koristi se za razne dekoracije, kao i za dečje igre.

  • ZITA Cukini

    • rana sorta tikvice u cukini tipu plodovi su cilindričnog pravilnog oblika, ujednačeni, imaju glatku pokožicu, tamno zelene boje kore boja mesa je belo krem, dobrog ukusa dužina plodova variraju od 15-17 cm plodonosi veoma dugo i daje visoke prinose

• Krastavac (Cucumis sativus L.)

  • PARISKI KORNIŠON

    • Veoma poznata srednje rana sorta kornišona. Plod je cilindričnog oblika, malo povijen sa bradavicama. Odličnog ukusa, pogodan za kišeljenje.

  • SUNČANI POTOK

    • Srednje rana ukusna, salatna sorta. Plod je cilindrično vretenastog oblika sa belim mesom. Plod je zelene boje, dužine oko 20 cm, širine oko 5 cm i prosečne mase tehnološki zrelog ploda oko 220 g. Koristi se za svežu potrošnju.

  • TAJFUN

    • Salatni krastavac, dužina vegetacije od nicanja do ubiranja prvih plodova iznosi oko 45 dana. Plod je izduženog cilindričnog oblika, gladak, tamno zelene boje sa svetlim prugama, dužine oko 17 cm i širine oko 4 cm. Prosečna težina ploda iznosi 180-200 g. Biljke su tolerantne prema plamenjači. Pogodan je za ishranu zbog manjeg sadržaja celuloze u plodu.

• Kupus (Brassica oleracea var. capitata l.f. alba L.)

  • DITMAR

    • Rana sorta, sa širokim svetlozelenim listovima rozete. Obrazuje ovalnu, zbijenu glavicu, žutozelene boje. Prosečna masa glavice je 1-1,5 kg. Dužina vegetacije je 110-115 dana, i to je za kontinentalne uslove jedan od ranijih kupusa.

  • NS-FUTOŠKI

    • Kasna prinosna sorta, veoma ukusna. Listovi rozete su svetlo zeleni i glatki. Glavice su okrugle i čvrsće od Futoškog, sa spoljne strane svetlozelene, a na preseku bele boje. Masa glavice je 2-3,5 kg. Dužina vegetacije do tehnološke zrelosti je oko 130 dana. Tolerantan je prema niskim temperaturama. Odličnog je kvaliteta za svežu potrošnju, a posebno za kišeljenje u jesenjem periodu.

  • ORION

    • Spada u kupuse namenjene pre svega svežoj potrošnji ali i kišeljenju. Obrazuje spljošteno-okruglu srednje čvrstu glavicu (sedeći tip). Glavica je blago spljošteno-ovalnog oblika, na preseku belo crvenkaste boje, nežnih unutrašnjih listova, dobrog ukusa i kvaliteta. Dužina vegetacije iznosi oko 85-95 dana (rasadjivanje-tehnološka zrelost), tolerantan prema niskim temperaturama. Po dužini vegetacije odgovara mu letnja i jesenja proizvodnja. Ostvaruje prinos od oko 60 t/ha. Podnosi nešto gušći sklop kod rasadjivanja. Sadrži antocijan-crvenu boju u listovima glavice i rozete, što mu daje dužu upotrebnu vrednost.

• Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis D.C.)

  • SNEŽNA GRUDVA

    • Razvija poluuspravnu rozetu. Cvetna ruža je snežnobele boje, kompaktna i nežna. Prosečna masa je 0,8-1,5 kg, s prečnikom 16-18 cm. Spada u grupu srednje kasnih sorti, dužina vegetacije je od 120-130 dana.

• Keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes D.C.)

  • BEČKA BELA

    • Rana sorta, dužine vegetacije od 40-50 dana. Plod je svetlozeleno-bele boje, blago spljoštenog oblika, bez drvenastog dela. Sorta je namenjena za poljsku proizvodnju i svežu upotrebu.

• Rotkvica (Raphanus sativus var. radicula L. )

  • SAXA TRIEB

    • Rana prolećna rotkvica, sa srednje razvijenom rozetom i tamnozelenim listovima, koji su blago položeni. Koren je okrugao, crven, sočan, belog mesa.

  • VERICA

    • Rana prolećna sorta, krupnija od sorte Saxa treib. Biljka je bujna, brzog porasta korena, poluuspravne rozete, što doprinosi i uspešnom gajenju u plastenicima i staklenicima u hladnom periodu godine. Koren je okrugao, crvene boje, sočan, belog mesa bez sunđerastog tkiva, težine od 40-45 g.

• Crni luk (Allium cepa L.)

  • HOLANDSKI ŽUTI

    • Lukovica je pljosnato-okrugla, mase 80-120 g. Suvi ovojni listovi su čvrsti i dobro obavijaju lukovicu, slamastožute boje. To je poluljuta sorta sa 12 % suve materije. Gaji se iz arpadžika, koji je okruglog oblika.

  • MAJSKI SREBRNJAK

    • Lukovica je bele boje, sočna, pljosnatog oblika. U ishrani se koristi kao maldi luk u rano proleće, ili kao zrela lukovica u mesecu maju. Proizvodi se iz rasad i direktnom setvom, i iz arpadžika.

  • KUPUSINSKI JABUČAR

    • Lukovica je jabučastog oblika, čvrsta, dobro zatvorenog vrata. Ovojni listovi su mrko-žute boje. Poluljuta sorta gaji se uspešno iz semena ili iz arpadžika. Prosečna masa lukovice pri gajenju je 80-120 g, a iz arpadžika 110-140 g. Sadržaj suve materije je 12-14%. Dobro se čuva. Arpadžik je izduženog oblika.

• Beli luk (Allium sativum ssp. vulgare L.)

  • BOSUT

    • Jesenji beli luk. Lukovice su kompaktne, pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 g. Lukovica je sa dobro zatvorenim vratom, što joj omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli sa krem ovojnim listovima prosečne mase iznad 5 g. Svi čenovi su ujednačeni, koncentrično raspoređeni u lukovici. Broj čenova je od 10-11. Sadržaj suve materije iznosi i do 40%. Pogodna je i za industrijsku preradu i svežu upotrebu.

• Cvekla (Beta vulgaris L.ssp.esculenta Salis)

  • BIKOR

    • Srednje bujna sorta, sa uspravnom lisnom rozetom. Koren-plod je okrugao, gladak, intenzivno crvene boje, bez prisustva belih zona-prstenova kambijuma. Od nicanja do tehnološke zrelosti pristiže za 50 dana, kada plod dostigne prečnik oko 10 cm. Pogodna je za svežu potrošnju, a posebno za industrijsku preradu.

• Mrkva (Daucus carota L.)

  • NANTES

    • Srednje kasna sorta, dužina vegetacije od 100-120 dana. Listovi su sitni i urezani. Koren je cilindričnog oblika, sa zatupastim vrhom, dužine 16-18 cm, prečnika do 4 cm. Prosečna masa korena je od 65-75 g. Izuzetan kvalitet daje visok udeo kore (preko 80 %). Sorta ujednačene obojenosti i dobrog ukusa.

• Peršun (Petroselinum hortense Hoffm.)

  • BERLINSKI SREDNJE DUGI

    • Srednje kasna sorta, ima srednje bujnu, poluuspravnu lisnu rozetu, visine do 20 cm. Koren je cilindričan, dužine 18-23 cm, belo-krem boje, prečnika oko 4 cm. Koristi se za svežu potrošnju i u industriji.

  • LIŠĆAR

    • Ima razgranat korenov sistem, i gaji se isključivo radi lišća. Dobro uspeva na svim plodnim zemljištima. Peršun lišćar se kosi 2-3 puta godišnje, i još jedanput u proleće sledeće godine. Seje se gušće.

  • NS MOLSKI

    • Srednje kasna sorta, s poluuspravnom rozetom, visine oko 120 cm. Koren je beo, gladak, prosečne mase 150-160 g. Dužina korena oko 17 cm, s prečnikom vrata korena od 5-6 cm i prečnikom sredine korena oko 3,5 cm. Oblik korena je repast. Dužina vegetacije je oko 170 dana. Koren sadrži oko 6,2% saharoze, odnosno procenat suve materije oko 7,5%. Namenjen je svežoj potrošnji i industrijskoj preradi za sušenje. Zbog karakteristika korena pogodan je za mehanizovano vađenje.

• Mirođija (Anethum graveolens L.)

  • DOMAĆA AROMATIČNA

    • Aromatična sorta, od koje se upotrebljavaju mlade sočne grančice i lišće. Od nicanja za berbu pristiže za 40-50 dana, odsecanjem grančica, kada biljke dostignu visinu 10-15 cm.

• Paštrnak (Pastinaca sativa L.)

  • DUGI BELI GLATKI

    • Biljke su srednje bujne sa uspravnom rozetom, visine 40-50 cm. Koren je blago konusnog oblika, dužine 18-25 cm, sočan i aromatičan, bele kore. Prečnik korena je oko 5 cm i mase 300-350 g. Namenjena je za industrijsku preradu i svežu potrošnju.

• Celer (Apium graveolens var.rapaceum Mill.)

  • PRAŠKI

    • Srednje krupna biljka, s tamnozelenim uspravnim listovima. Koren je okrugao, sa žilama na donjoj trećini. Masa korena je od 400-600 g. Kasna sorta, koristi se za svežu potrošnju i industrijsku preradu.

• Salata (Lactuca sativa L.)

  • NOVOSADSKA MAJSKA MASLENA

    • Prolećna glavičasta sorta, u tipu maslenke (puterica). Listovi su nežni, žutozeleni, glatki i po obodu celi. Ima krupne i dosta čvrste galvice, mase od 250-300 g. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju.

  • NANSEN

    • Spada u grupu ozimih, glavičastih salata tipa maslenke (puterica). Listovi su zelene boje, nežne strukture. Prečnik rozete je oko 25 cm. Glavica je mase oko 200 g. Dobro podnosi niske temperature i do -13° C.

  • VUKA

    • Prolećna glavičasta salata, tip maslenki (puterica). Rozeta je s položenim listovima. Listovi su nežni, svetlo žuto-zelene boje, sa slabo izraženom nervaturom. Glavice su dobro zavijene, čvrste, okruglog oblika, mase 250-280 g. Cvetno stablo se kasno razvija, što omogućuje dugo korišćenje salate.

• Spanać (Spinacea oleracea L.)

  • MATADOR

    • Biljke su bujne s poluuspravnom rozetom. List je krupan, blago naboran s uglasto zaobljenim vrhom, tamnozelene boje. Srednje rana sorta, dobre otpornosti na niske temperature i koristi se za prolećnu i jesenju setvu. Pored korišćenja u domaćinstvu, pogodna je i za industrijsku preradu, zamrzavanje.

• Blitva (Beta vulgaris ssp. Cycla L.)

  • SREBRNOLISNA

    • Biljka formira krupno i široko lišće na dugim i mesnatim drškama bele boje. Bere se prvo spoljno lišće, što omogućuje normalni rast unutrašnjih listova u rozeti.

• Grašak (Pisum sativum L.)

  • MALI PROVANSALAC

    • Stara, omiljena srednje rana sorta. Tehnološku zrelost postiže za oko 70 dana. Mahuna je povijena, sa sabljastim vrhom, dužine do 7,5 cm, sa 7-9 zrna. Tehnološki zrelo zrno je srednje krupnoće i masa 1000 zrna je do 350 g. Zrno je zelene boje. Namenjen je i za baštensku proizvodnju.

  • KELVEDON

    • Rana baštenska sorta, donosi ukusno zrno za 60-65 dana. Mahuna je zatupasta s blago povijenim vrhom, prosečne dužine 7,5 cm, sa 6-8 zrna. Tehnološki zrelo zrno je srednje krupnoće, zelene boje. Masa 1000 zrna je oko 350 g.

  • FRILA

    • Srednje rana sorta, dužine vegetacije oko 65 dana. Visina stabla se kreće od 50 do 65 cm. Mahuna je prava sa tupim vrhom, dužine 6-7 cm, sa 6-7 zrna tamno zelene boje. Masa 1000 semena iznosi oko 195 g.

  • DUNAV

    • Rana sorta, sazreva do tehnološke zrelosti za oko 60 dana. Mahune su malo povijene sa sabljastim vrhom, dužine 7-8 cm, sa 6-8 zrna. Tehnološki zrelo zrno je krupno i dobro se prodaje na pijaci. Mesa 1.000 zrna je oko 400 g. Zrno je svetlije zelene boje, slatko. Pogodan je za baštensku proizvodnju.

  • FRUŠKOGORAC

    • Srednje rana sorta, do tehnološke zrelosti sazreva za 65-68 dana. Mahuna je prava sa tupim vrhom dužine 6-7 cm, sa 6-8 zrna. Masa 1.000 zrna je 300-350 g. Zrno je zelene boje, dobrog kvaliteta. Namenjen je za baštensku i industrijsku proizvodnju.

  • TAMIŠ

    • Vrlo rana sorta do tehnološke zrelosti sazreva za nešto manje od 60 dana. Mahune su prave sa sabljastim vrhom, dužine 6-7 cm, s 6-8 formiranih zrna. Visina do prve mahune iznosi 25 cm. Zbog svog dobrog svojstva, oko 80% zrna je obuhvaćeno u I (ekstra finoj) ili II (vrlo finoj) klasi. Sitne frakcije zrna opredeljuju je za industrijsku preradu, a zbog ranozrelosti i za baštensku proizvodnju (pijacu). Apsolutna težina zrna je oko 320 g. S obzirom na ranostrasnost ima vrlo visok potencijal rodnosti zrna od 8-10 t/ha.

• Boranija (Phaseolus vulgaris L.)

  • TOPCROP

    • Sorta je žbunastog tipa stabla, visine 38-45 cm, a širine ili obima 15-17 cm. Cvetovi bele boje. Mahune, formirane u gornjem delu biljke, su okrugle, svetlo do srednje zelene, dugačke do 12 cm, prave su i ne formiraju konce. Seme je braon, valjkasto izduženo. Sorta je otporna na virus običnog mozaika pasulja. Dužina vegetacije do tehnološke zrelosti je 49-52 dana. Zrenje je združeno i mahune se mogu skidati jednokratno, ali je moguća i višekratna berba. Koristi se za jelo odmah ili se zamrzava.

• Pasulj (Phaseolus vulgaris L.)

  • SLAVONSKI ŽUTOZELENI

    • Sorta niskog rasta, oko 40 cm visine stabla. U tipu je kulaša, žućkasto-zelenkaste boje zrna. Oblik zrna je valjkasto-elipsast. Apsolutna težina 1000 zrna iznosi od 350-400 g.

  • SREMAC

    • Sorta niskog rasta (oko 40 cm), u tipu kulaša. Spada u sorte kratke vegetacije, pa u sušnim godinama, izbegava sušu krajem jula i početkom avgusta. Zbog toga ostvaruje stabilne prinose bez obzira na različite vremenske prilike po godinama. Zrno je zelenkaste boje, valjkastog do elipsastog oblika. Apsolutna težina 1000 zrna iznosi od 350-400 g.

  • ZLATKO

    • Sorta determinantnog rasta, dužina vegetacije iznosi do 80 dana. Stablo je uspravno, visine do 45 cm. Zrela mauna ne puca. Zrno je zlatno-žute boje, valjkastog oblika, krupno. Masa 1.000 zrna je oko 450 g. Prilikom kuvanja zrna zadržavaju oblik, a semenjača ne puca.

  • DVADESETICA

    • Vrlo rana sorta, vegetacija 67-70 dana. Stablo je visoko preko 45 cm, čvrsto, uspravno, razgranato. Zrno je belo, vljkasto do polupljosnato. Masa 1000 zrna je 350-400 g. Sorta intezivne agrotehnike.

  • MAKSA

    • Srednje kasna niska sorta, pogodna za dvofaznu mehanizovanu žetvu. Zrno je valjastog oblika, dužine oko 1,5 cm, bele boje. Masa 1000 zrna iznosi 440 g. Dobro rodi i u postrnoj proizvodnji.

  • BELKO

    • Srednje rana niska sorta, visine oko 45 cm. Prvu mahunu formira na odgovarajućoj visini, pa se može mehanizovano ubirati. Zrno je sitnije, apsolutne težine zrna oko 320 g. Boja zrna je bela i elipsaste je forme. Odlikuje se visokim sadržajem proteina. Izuzetno adaptabilan, stabilnih prinosa.

  • BALKAN

    • pasulj odličnog ukusa blistavo belog, elipsasto-okruglog zrna mase 1000 zrna oko 350 g. pogodan za gajenje u čistom usevu, srednjestasan prva mahuna mu je na zadovoljavajućoj visini, a cvetanje, zametanje mahuna i sazrevanje združeno mahune su vrlo otporne na pucanje dobar je i za ekstenzivne uslove gajenja, a odlično reaguje i na zalivanje

• Cveće

  • TURSKI KARANFIL (Diantus barbatus)

    • Turski karanfil se u našim uslovima gaji i kao dvogodišnja kultura. Stablo je visine 40-50 cm. Cvetovi su skupljeni u štitaste cvasti, prečnika 15-18 cm, crvene, ružičaste, ljubičaste i bele boje, često dvobojne u raznim nijansama. Najbolje uspeva na dobro osunčanim položajima uz zalivanje i plodno zemljište. Izostanak obilnog cvetanja i usporen razvoj ove vrste je na teškim, vlažnim zemljištima i pri suši.

  • PETUNIJA (Petunia hybrida)

    • Jednogodišnja biljna vrsta. Cvetovi su pojedinačni, krupni, tubičastolevkasti, mirisni, raznobojni, jednobojni, višebojni, jednostavni i puni (dupli). Cveta od juna do mrazeva. Setva se obavlja u zaštićenom prostoru od januara do marta a u uslovima bez grejanja, od februara do marta meseca. Posle pikiranja rasad se gaji na temperaturi od 15-17ºC.

  • PRKOS (Portulaca grendiflora)

    • Jednogodišnja bilja vrsta. Izuzetno dobro izdržava jako sunce i sušu. Cvetovi su prečnika 3-5 cm, raznobojni, često nijansirani. Cveta obilno od juna do mrazeva. Cvetovi ove biljne vrste otvaraju se samo pri sunčanom vremenu. Prkos je osetljiv na presađivanje.

  • LEPA KATA (Callistephus chinenis)

    • Gaji se kao jednogodišnja cvetna vrsta. Zbog velike varijabilnosti u visini, boji, krupnoći, i fizionomiji cveta primenjuje se za sadnju cvetnih leja, žardinjera, posuda na balkonima, dok se visoki varijeteti koriste kao rezan cvet. Cvetovi su veličine 4-15 cm sa koloritom boja od bele, do roza, crvene, ljubičaste, plave, ređe žute. Cvetovi su dugotrajni od 10-20 dana. Bogato cveta na svetlim osunčanim mestima, bez suviše vlage. Ranija sadnja daje veći prinos rezanog cveta.

  • LEPI DEČKO (Impatiens balsamina)

    • Jednogodišnja zeljasta biljka. Visine od 20-60 cm. cvetovi se nalaze ispod listova različite boje. Koristi se u baštama setvom u leje. Proizvodi se direktnom setvom u drugoj polovini aprila, ili iz rasada (rasađivanje u maju). Cveta sukcesivno od polovine juna do početka avgusta.

  • NOĆNA FRAJLA (Matthiola bicornis)

    • Jednogodišnja zeljasta biljka, visine od 50-60 cm. Cvetovi su sitni, ljubičasti intenzivnog mirisa. Seje se na stalno mesto u drugoj dekadi marta. Cveta od 15 juna do početka avgusta.

  • IBERIS (Iberis umbelata)

    • Jednogodišnja zeljasta biljka, visine od 30-50 cm. Cvetovi se nalaze u štitastim cvastima, bele, ljubičaste, ružičaste boje. Seje se na stalno mesto tokom marta meseca. Cveta od početka juna do početka jula.

  • RAZLIČAK (Centaurea cyanus)

    • Jednogodišnja zeljasta biljka, visine oko 30-40 cm. Cvetovi su bele, plave, ljubičaste, ružičaste i crvene boje. Seje se na stalno mesto početkom marta.

  • ŠLAJER (Gipsophila elegens)

    • Zeljasta biljka, najčešće sa belim sitnim cvetovima. Seje se na stalno mesto od oktobra do početka marta. Cveta od početka maja do kraja juna meseca. Koristi se najčešće kao dekoracija u cvetnim aranžmanima ili u lejama kao dekoracija u bašti.

  • NEVEN (Calendula officinalis)

    • Jednogodišnja cvetna vrsta. Cvetovi su pojedinačni (različitih veličina) krupni, prečnika 8-12 cm, žuti, oranž, krem, jednostavni ili dupli. Dobro uspeva na osunčanom do polusenovitom položaju, uz umereno zalivanje. Biološki je korisna vrsta kao čistač nematodnih zemljišta. Proizvodi se najčešće iz rasada od februara do aprila meseca. Presađivanje se vrši u fazi dva do četiri prava lista tokom marta i aprila meseca. Može se gajiti i direktnom setvom sa 2-3 semenke u saksiji bez pikiranja.

  • CINIJA (Zinnia elegans)

    • Jednogodišnja cvetna vrsta. Cvetovi su terminalni, skupljeni u cvasti, korpice, prečnika 5-12 cm. Cvetovi su jednostavni i složeni (puni) bele, roza, oranž, žute ili crvene boje. Setva se vrši tokom februara do maja u setvene sandučiće ili direktno u saksije (2 semenke po saksiji). Pikira se tokom marta i aprila. Proizvedeni rasad zbog osetljivosti na mrazeve ne treba iznositi na stalno mesto pre prolaska opasnosti od ranih prolećnih mrazeva. Cveta od juna do jesenjih mrazeva, na sunčanim mestima, na dubokom, hranljivom i umereno vlažnom zemljištu. Veoma je otporna na sušu, na nisku zemljišnu i vazdušnu vlagu.

  
  

• Arhiva proizvoda

  Gljiva bukovača (Pleurotus ostreatus)

  • SOJ NS-355

    • Brzo se razvija, mesnat, vrlo ukusan, nožice su kratke, pa su buketi vrlo kompaktni. Plodonošenje je u dijapazonu od 15-19ºC.

  • SOJ NS-77

    • Kratke je vegetacije, mesnat, vrlo ukusan, ima dužu nožicu. Donosi plodove u širokom rasponu temperature od 15-23ºC.

  • SOJ NS-244

    • Sporijeg rasta, šeširić je sitniji, svetliji i nežniji od predhodnih sojeva Nožice su kratke. Plodonošenje je u rasponu temperature od 19-24ºC. Prinos je preko 20% od težine vlažnog substrata za sva tri soja.

  Paradajz (Lycopersicon licopersicum Mill.)

  • NS-2 F₁

    • Rani indeterminantni hibrid, srednje bujan sa malim brojem zaperaka. Plod je ujednačen okrugao, gladak, čvrst, intenzivne crvene boje, ne puca, bez zelene zone oko peteljke. Masa ploda je oko 120 g. Ima dobru oplodnju prvih etaža, a uzgaja se na jedno stablo, najbolje sa prekraćivanjem vrha stabla iznad četvrte cvetne etaže.

  • NS-6 F₁

    • Indeterminantan, srednje bujan, rani hibrid. Plod je okrugao, gladak, čvrst, crvene boje i ne puca. Prosečna masa ploda kreće se oko 140 g. Gaji se na jedno stablo bez prekraćivanja vrha. Odlikuje se visokim ranim prinosom

  Lubenica (Citrulus vulgaris Schard.)

  • NS-43 F₁

    • Rani hibrid, raniji je od sorte Crimson sweet za oko 9 dana. Biljka je srednje bujna. Plod je okrugao ovalan, tamnozelen sa nejasno izraženim prugama, mase od 5-8 kg. Meso je crveno, nežne zrnaste strukture, slatko sa oko 12% šećera. Veoma je dobar za ranu proizvodnju iz rasada.

  • NS-44 F₁

    • Hibrid srednje bujnosti, raniji za oko 10 dana od Crimson sweet. Plod je skoro okruglog oblika, zelene boje sa jasno izraženim tamnijim prugastim šarama. Mase od 6-9 kg. Meso je svetlo crveno, nežne konzistencije i slatko, sa oko 12% šećera. Namenjen je za ranu proizvodnju iz rasada.

  Crni luk (Allium cepa L.)

  • ALEK

    • Srednje kasna sorta dužine vegetacije oko 110 dana. Biljke su dobro razvijene s uspravnim položajem listova, tamno zelene boje. Sorta se odlikuje izduženim oblikom lukovice, žuto braon boje, s dobro zatvorenim vratom. Prosečna masa lukovice je oko 100 g. Sadržaj suve materije iznosi od 11-12%. Izdužen oblik lukovice i uspravan položaj listova omogućuje gajenje u gušćem sklopu od drugih sorti. Sorta je namenjena za korišćenje u svežem stanju, u dugom periodu čuvanja, kao i za industrijsku preradu.

  Beli luk (Allium sativum ssp. vulgare L.)

  • DOMAĆI OZIMI

    • Domaći ozimi je visine biljke 70-75 cm, lišća intezivno zelene boje sa sivkastom prevlakom, lukovica bele boje, težine od 60-70 grama. Lukovica je kompaktna , sa 5-6 ovojnih listova i dobro zatvorenim vratom. Pljosnato okruglog je oblika. Čenovi su beli sa krem ovojnim listovima prosečne mase od 4 -6 grama, vrlo ujednačene krpnoće. U lukovici je 10 do 12 čenova koji su koncentrično raspoređeni. Sadržaj suve materije je od 36-38 %, te je pogodan za industrijsku preradu i svežu upotrebu.

  • LABUD

    • Prolećni beli luk. Lukovice su vrlo kompaktne, pljosnato-okruglog oblika, s 5-6 belih ovojnih listova, mase od 25-35g. Čenovi su beli sa krem-roza ovojnim listovima, mase 2-2,5g. Lukovica je sa 10-12 čenova koji su koncentrično raspoređeni u lukovici, približno iste mase-veličine. Sadržaj suve materije se kreće od 38-40%. Dobra osobina sorte je dug period čuvanja. Namenjen je za svežu potrošnju i industrijsku preradu.

  Salata (Lactuca sativa L.)

  • ANUŠKA

    • Spada u grupu ozimih, glavičastih salata tipa maslenke (puterice). Listovi su svetlo zelene boje, nežne strukture. Prečnik rozete je oko 30 cm i težine glavice 200-230 g. Dobro podnosi niske temperature i zato se gaji iz jesenje setve na otvorenom polju, kao i u plastenicima i staklenicima u zimskom periodu. Ranija je od sorte Nansen za oko 10 dana.

  Grašak (Pisum sativum L.)

  • VITEZ

    • Sorta nove arhitekture s reduciranim liskama (alfa tipa), otporna na poleganje. Spada u grupu srednje ranih sa vegetacionim periodom od nicanja do tehnološke zrelosti od 65-70 dana. Mahuna je blago povijena sa tupim vrhom, dužine 7-8 cm, širine 1,5-1,7 cm. Masa 1.000 tehnološki zrelih zrna iznosi oko 380 g. Pogodna je kako za industrijsko, tako i za baštensko gajenje.

  Boranija (Phaseolus vulgaris L.)

  • TISA

    • Visoka boranija, pritkašica. Mahuna je žute boje, dugačka oko 13 cm i široka 1,6 cm. Po obliku je pljosnata, dobrog ukusa u tipu puter boranije. Namenjena je za gajenje u bašti, zbog svoje lepe mahune dobro se prodaje na pijaci. U jednom kilogramu ima i do 175 mahuna. Ostvaruje visok i stabilan prinos tokom celog leta i jeseni, sve do prvih mrazeva.

  • RESAVA

    • Sorta je u tipu visoke baštenske boranije namenjene uzgoju uz potporu i višekratne berbe. Izvanrednog je kvaliteta za svežu potrošnju i smrzavanje. Ima zelenu, dugačku, glatku, okruglu, mesnatu, hrskavu i sočnu mahunu prijatnog ukusa. Biljke su joj visoke, bujne, zbog bočnog grananja nešto šire u dnu nego na vrhu stabla. Dužina mahune je oko 15 cm, širina i debljina mahune između 0.8 cm i 0.9 cm. Broj mahuna u jednom kilogramu je do 150. Seme je belo, elipsasto i sitno, usporenog porasta. Prilikom termičke obrade intenzitet boje se povećava, pa su mahune u jelu intenzivno zelene boje.

  Pasulj (Phaseolus vulgaris L.)

  • ASTER

    • Sorta determinantnog, uspravnog stabla, u tipu domaćih populacija belog valjkastog zrna, kiflaša. Srednjestasan je i dobro prilagodjen gajenju u čistom usevu. Masa 1000 zrna je i do 500 g.

  • LEVAČ

    • Pasulj Levač je prvi naš visoki pasulj dobijen selekcionim radom. Sa sortom Levač je ostvaren cilj da se selekcioniše sorta visokog, povijušnog pasulja sa mogućnošću gajenja u čistom usevu, uz potporu. Po kvalitetima zrna u tipu je Tetovca. Zrno je blistavo mlečno bele boje, elastične semenjače, po obliku bubrežasto, spljošteno. Dužina zrna je preko 18 mm, širina oko 10 mm, a debljina između 5-6 mm. Masa 1000 zrna je oko 600 grama