Quantcast
NS seme

NS seme » Saveti stručnjaka

Tehnologija gajenja krmnog sirka i sudanske trave

NS SEME Krmni sirakKrmni sirak i sudanska trava su značajne ugljenohidratne krmne kulture, koje se visokim prinosom i kvalitetom biomase, i dugim vremenskim periodom korišćenja u toku godine ističu u ishrani preživara. Gajenjem ovih biljaka može se obezbediti kvalitetna stočna hrana za ishranu preživara, kontinuirano od polovine jula do početka oktobra, odnosno do pojave prvih mrazeva.

Uslovi uspevanja: Krmni sirak i sudanska trava imaju veće zahteve prema toploti, a manje zahteve prema vodi, što je u našim agroekološkim uslovima od posebnog značaja, s obzirom na to da se proizvodnja odvija uglavnom u suvom ratarenju, bez navodnjavanja. Ove dve biljne vrste mogu podneti dugotrajnu zemljišnu i vazdušnu sušu, što se dovodi u vezu sa njihovom morfologijom (razvijenost korenovog sistema, savijanje listova, regulisanje transpiracije i dr.), i poreklom (Afrika). Dalje…

Kalendar radova u povrtarstvu tokom maja meseca

NS SEME paprika

Tokom maja meseca nabavljamo, tj. kupujemo seme kasnog kupusa, kelja, karfiola i zimske rotkve, koje sejemo na otvorenoj leji za proizvodnju rasada u poslednjoj dekadi maja. U ovom mesecu sejemo na otvorenom polju i pasulj, boraniju, krastavac i tikvice, koje su toploljubive povrtarske kulture. Na otvorenom polju rasađujemo dobro pripremljen rasad paprike, paradajza, plavog patlidžana, lubenica, dinja.

Tokom maja prihranjujemo rane povrtarske useve, navodnjavamo, okopavamo i štitimo od bolesti i štetočina, a beremo salatu, rotkvice, grašak, spanać i mladi crni luk.

Tokom ovog meseca cvetaju turski karanfil, šlajer, neven.

25. maj – optimalni rok za setvu kasnog kupusa NS-FUTOŠKI (proizvodnja rasada)

Kkontejnerska proizvodnja rasada kupusa NS FutoškiOsnovni način proizvodnje NS-Futoškog jeste proizvodnja preko rasada, mada se dosta uspešno može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Prednost proizvodnje kupusa preko rasada je u manjem utrošku semena, lakšoj nezi u najmlađem periodu rasta, odnosno rasadničkom periodu, što se odražava na celokupnu proizvodnju.

Veoma je važno da se rasad kupusa ne proizvodi na mestu gde se ranije ili prošle godine proizvodio rasad bilo koje kupusnjače (kupusa, kelja, karfiola, brokole, itd). Ukoliko se rasad kupusa proizvodi na ovakvom zemljištu, postoje velike mogućnosti pojave pre svega crne truleži (Xanthomonas), kile kupusa (Plasmodiophora brassicae), padanja rasada (Pythium), i suve truleži (Botrytis). Ove bolesti se posle teško suzbijaju, a zemljište ostaje zaraženo i do pet godina. Dalje…

dr Radivoje Jevtić o bolestima strnih žita 2015.

Kliknite na sliku da pogledate video prilog.

dr Radivoje Jevtic

Vlatanje: kritična faza u razvoju strnih žita

1
Slika 1.

Ozima strna žita posejana u optimalnom agrotehničkom roku nalaze se u fazi vlatanja, odnosno porasta u stablo. Članci (internodije) stabla, koji su formirani još u početku faze bokorenja, polako počinju da se izdužuju. Prvo sa izduživanjem počinje prva, odnosno donja internodija, koja sa sobom iznosi sve ostale internodije (4-6), zajedno sa začetkom budućeg klasa na vrhu (slike 1, 2, 3). Ubrzo zatim će početi porast druge internodije (3-5 dana nakon prve). Početkom faze vlatanja se smatra momenat kada prva internodija na glavnom izdanku izađe iznad površine zemljišta (1-2 cm), odnosno kada se pritiskom osnove glavnog stabla, pod prstima može napipati zadebljanje (kolence). Bočni izdanci će vlatati nešto kasnije. Vrh prve internodije na kome se nalaze svi budući delovi biljke, obavijen je listovima stabla, odnosno njihovim rukavcima koji ga štite od spoljnog uticaja. U ovoj fazi porasta diferenciraju se delovi klasa. Dalje…

Ekonomski i ekološki opravdana primena mikrobioloških đubriva

nitraginZemljište je izuzetno složen i dinamičan ekosistem u kome se odvija veliki broj fizičkih, hemijskih i bioloških procesa. Mikroorganizmi čine najveći deo biološke faze zemljišta i aktivno učestvuju u stvaranju i održavanju zemljišta, kao i u ostvarivanju njegove plodnosti. Većina bioloških procesa u zemljištu (80-90%) odvija se zahvaljujući enzimatskim sistemima mikroorganizama.

Ishrana biljaka direktno je vezana za aktivnost mikroorganizama, te je za uspešnu biljnu proizvodnju neophodno obezbediti uslove za optimalno proticanje mikrobioloških procesa. Osnovni biogeni elementi u zemljištu se nalaze pretežno vezani u organskim jedinjenjima i u takvom obliku nisu direktno dostupni biljkama. Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u mineralizaciji organskih jedinjenja i mobilizaciji teško rastvorljivih neorganskih jedinjenja, čime obezbeđuju biljke asimilativima i direktno učestvuju u formiranju prinosa gajenih biljaka. Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan proces, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju upravo mikroorganizmi. Dalje…

NS SEME hibridi kukuruza za setvu u 2015. godini

NS SEME hibridi kukuruza za sve nameneKukuruz je naša vodeća ratarska biljna vrsta. Gaji se na oko 1,2 miliona hektara i zauzima veće površine od strnih žita, soje, suncokreta i šećerne repe zejedno, sa kojima se najčešće smenjuje u plodoredu. U klimatski povoljnim godinama, kao što je bila 2014. godina, u Srbiji se proizvede više od  6 miliona tona kukuruza ukupne vrednosti preko 700 miliona eura.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je jedan od začetnika modernog oplemenjivanja kukuruza u Srbiji. Institut je osnovan 1938. godine, a od 1953. godine se organizovano bavi oplemenjivanjem kukuruza. Moderno oplemenjivanje hibridnog kukuruza u Institutu je započeto na populacijama kukuruza koje su oko 500 godina gajene na našim prostorima pre nego što su uključene u oplemenjivačke programe. Dalje…

Novosadski hibridi suncokreta – i rodnost i kvalitet

NS SEME hibridi suncokretaNovosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima dugogodišnju tradiciju rada na stvaranju visokoproduktivnih hibrida suncokreta korišćenjem različitih metoda oplemenjivanja i drugih tehnologija koje su doprinele povećanju produktivnosti, sadržaju ulja u semenu, izmeni arhitekture biljke, povećanju otpornosti prema bolestima, volovodu, insektima, tolerantnosti prema stresnim uslovima i izmeni kvaliteta ulja. Kod nas i u svetu, do danas je ukupno stvoreno 530 hibrida suncokreta. Novosadski hibridi se uspešno gaje na oko 3 miliona hektara u preko 20 zemalja sveta i daju visoke i stabilne prinose.

Potražnja proizvođača u Srbiji, kao i na svetskom tržištu za što kvalitetnijim i rodnijim hibridima zahteva brzu izmenu sortimenta sa boljim, kvalitetnijim i stabilnijim hibridima suncokreta. Dalje…

Mogućnost primene NS-NITRAGINA u proizvodnji povrća na okućnicama

NS-NITRAGINFamilija leguminoza – mahunarki (Fabaceae) obuhvata veliki broj rodova i vrsta, među kojima su mnoge najznačajnije ratarske i povrtarske biljke (soja, detelina, lucerka, pasulj, boranija, grašak i dr.). Mahunarke imaju veliki ekonomski, nutritivni, privredni, ali i agronomski značaj i zauzimaju specifično mesto u plodoredu. Izuzetna uloga mahunarki u poljoprivrednoj proizvodnji ogleda se u mogućnosti ovih biljaka da vezuju azot iz vazduha.

Azot, kao osnovni biogeni element, neophodan je za rast i razvoj biljaka, a biljke ga koriste, prvenstveno usvajanjem iz zemljišnog rastvora u mineralnom obliku u vidu NO3– i NH4+ jona. Iako čini 78% atmosfere, atmosferski azot u ovom obliku, nije direktno dostupan biljkama. U procesu azotofiksacije azot iz atmosfere može se prevesti u oblike koje biljke mogu da koriste, a najznačajniji oblik azotofiksacije je biološka azotofiksacija. U biološkoj azotofiksaciji zemljišni mikroorganizmi – azotofiksatori, prevode azot iz vazduha u oblike pristupačne biljkama. Dalje…

Vreme je za soju!

1PREDUSEV – Soja je veoma dobar predusev za većinu gajenih biljaka, jer ostavlja zemljište u rastresitom stanju, čisto od korova, a izborom sorti soje različite dužine vegetacije može se podešavati vreme žetve, kako bi se zemljište na vreme obradilo i pripremilo za narednu setvu. Dobri predusevi za soju su strna žita, kukuruz, šećerna repa, kao i većina povrtarskih vrsta. Ne preporučuje se setva soje nakon suncokreta i uljane repice jer ove biljne vrste imaju zajedničke bolesti, kao ni gajenje soje iza ostalih leguminoza ili u monokulturi.

OSNOVNA OBRADA – Osnovnu obradu zemljišta za gajenje soje neophodno je obaviti u jesenjem periodu uz unošenje fosfornih i kalijumovih đubriva. Prolećna osnovna obrada dovodi do smanjenja prinosa, te se ona ne preporučuje za soju, kao ni za većinu ostalih useva. Dubina osnovne obrade zavisi od preduseva i količine žetvenih ostataka na parceli, a izvodi se na dubinu od 20-30 cm. Dalje…