NS seme » Saveti stručnjaka

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U subotu 11. maja 2013. godine, u podpodnevnim časovima, došlo je do pojave grada na širem području Vojvodine. Nevreme je zahvatilo područje od Bačke Palanke do Kule i nanelo znatne štete svim usevima. Rana pojava grada oštetila je i soju, koja je trenutno u fazi prvog troperog lista. Mnogi proizvođači su u dilemi da li soju treba presejavati ili će se usev regenerisati. Kako bi doneli odluku o presejavanju, potrebno je da obiđu svoje parcele i procene oštećenja na biljkama. Soja ima veliku moć regeneracije, tako da treba biti veoma oprezan prilikom donošenja odluke o prejesavanju. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana obiđu parcele i da se prati proces regeneracije biljaka. (dalje…)

Predavanje o aflatoksinima u žitaricama i proizvodima na bazi žitarica

Prof. dr Marija Škrinjar je održala izuzetno zanimljivo predavanje na temu „Aflatoksini u žitaricama i proizvodima na bazi žitarica – pojava, uticaj na ljudsko zdravlje, zakonska regulativa“, što je potvrdila i diskusija sa brojnim pitanjima.

Aflatoksini su jedna od najznačajnihih grupa fungalnih toksina. Nalaze se u pojedinim žitaricama i njihovim proizvodima. Izazivaju određene biološke efekte kod ljudi i životinja. Zbog toga je prof. dr Marija Škrinjar istakla važnost zakonske regulative kojom su određene maksimalno dozvoljene koncentracije aflatoksina u žitaricama namenjenim za ishranu životinja i ljudi. (dalje…)

Predavanje o mikotoksinima u žitaricama

Na 47. Savetovanju agronoma Srbije, dr Sonja Tančić je održala predavanje na temu „Mikotoksini u žitaricama – pojava, rizik i prevencija“. Mikotoksini nastaju kao metaboliti gljiva i do sada je poznato oko 300 različitih mikotoksina od kojih je 139 poreklom od gljiva iz roda Fusarium, pa se zato nazivaju fuzariotoksini. Mikotoksini nastaju u različitim metaboličkim procesima plesni i nisu esencijalni za održavanje ćelija ili razvoj gljiva. Njihova pojava prvenstveno zavisi od osetljivosti biljnog domaćina na patogen koji stvara mikotoksine, zatim od genetske sposobnosti samog patogena da stvara mikotoksine i od povoljnih uslova spoljašnje sredine za razvoj patogena i za stvaranje i akumuliranje mikotoksina. Pojava mikotoksina u poljoprivrednim proizvodima uslovljena je osnovnim činiocima spoljašnje (dalje…)

Zoran Lambeta zna „recept“ za rekordan prinos

Gospodin Zoran Lambeta, uspešni poljoprivredni proizvođač iz Gajdobre, sa velikim zadovoljstvom govori o višegodišnjoj plodnoj saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, kao i rezultatima koje postiže u ratarskoj proizvodnji. Izuzetan uspeh u proizvodnji, prema njegovim rečima, isključivo dolazi kao rezultat spoja nauke i struke. Sve savete koje dobija od stručnjaka iz Instituta poštuje u potpunosti a rezultati se vide u prikolici i na vagi. Da Zoran ne želi da svoje znanje i dugogodišnje iskustvo u proizvodnji čuva samo za sebe, pokazuje njegovo veliko angažovanje na organizaciji zimskog savetovanja u Gajdobri, na kojem najnovija saznanja prezentuju eminentni predavači iz Instituta i nekoliko drugih institucija, a koje je namenjeno edukaciji poljoprivrednih proizvođača, članova zemljoradničke zadruge Agrogaj. (dalje…)

U susret jesenjoj setvi 2012/2013.

Datum: 14.09.2012.

Medij:

Autori: prof. dr Miroslav Malešević, dr Goran Jaćimović, dipl. inž. master Vladimir Aćin

Teme: Izbor sorte, đubrenje i obrada zemljišta

III SAVETOVANJE „PŠENICA RODA 2012/2013“

U ponedeljak, 24.09.2012. u 19.00 časova, Klub 100P plus, u saradnji sa asocijacijom „Vojvodina agrar“, je organizovao III savetovanje „Pšenica roda 2012/2013“. Domaćin skupa bio je Institut za ratarstvo i povrtarstvo a savetovanje je održano na Odeljenju za kukuruz na Rimskim šančevima. Skupu je prisustvovalo oko 150 gostiju. Predsedavajući Savetovanja bili su sekretar paorskog udruženja 100P plus, dr Veselin Lazić i direktor ZZ Gospođinci, dipl. inž. Radivoje Nadlački. (dalje…)

Kako najbolje iskoristiti potencijal NS-sorti pšenice, ječma i tritikalea u 2012/13 godini

Opšti principi

Očekuje se da će se posledice suše u 2012. osetiti i u 2013. godini. Adaptacija na klimatske promene je neophodna da bi se očuvala i unapredila proizvodnja strnih žita u Srbiji. Mere adaptacije podrazumevaju pre svega:

Postepenu izmenu strukture setve u korist ozimih biljnih vrsta
Blagovremenu i kvalitetniju obradu zemljišta
Precizniju i veću primenu mineralnih hraniva, N, P, K i dr.
Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu
Ekonomisanje sa raspoloživom vlagom (izbor sorte, vreme i gustina setve, itd.)

(dalje…)

NS sorta soje Galina rodila 3,36 t/ha zrna iz organske proizvodnje

U odeljenju za Organsku proizvodnju i biodiverzitet Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, krajem avgusta / početkom septembra požnjevena je NS sorta soje Galina iz organske proizvodnje. Ostvareni prinos ove sorte u organskoj proizvodnji je bio 3,36 t/ha zrna. Presudni faktor za ostvarivanje ovakvog prinosa ove godine bilo je navodnjavanje nekoliko puta tokom sezone. Parcela pod ovom sortom u organskoj proizvodnji se redovno čistila od korova (međurednim špartanjem i ručnim čupanjem korova) a posebno pred samu žetvu, kad se najčešće pojavljuje dobro poznati korov Solanum nigrum ili u narodu poznat kao „kereće grožđe”. (dalje…)

NS SEME sorte sirka metlaša dobro podnele sušu

Ovogodišnja žetva sirka metlaša je uspešno završena u svim regionima gde se ova industrijska biljka gaji. S obzirom na nepovoljne agroklimatske uslove koji su pratili ovogodišnju sezonu, sirkari mogu da budu zadovoljni u pogledu prinosa, a metlari u pogledu kvaliteta metlice. Prosečni prinosi se kreću na nivou 2-4 tone neovršene metlice po hektaru u zavisnosti od regiona gajenja. U severnom regionu (Senta – Bačka Topola – Kanjiža) su zabeleženi nešto niži prinosi dok su u južnom regionu (Bački Petrovac – Selenča – Pivnice) prinosi viši pre svega usled nešto bolje oplodnje i većeg prinosa zrna. (dalje…)

Bosut – jesenji beli luk

Primiče se vreme za sadnju belog luka, a Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima selekcionisanu sortu Bosut. Lukovice su kompaktne, pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 grama. Lukovica je sa dobro zatvorenim vratom, što joj omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli sa krem ovojnim listovima prosečne mase iznad 5 grama. Svi čenovi su ujednačeni, koncentrično raspoređeni u lukovici. Broj čenova je od 8 do 10. Sadržaj suve materije je preko 36%. Pogodan je za industrisku preradu i svežu upotrebu. (dalje…)

U susret setvi uljane repice u 2012. godini

Osnovna obrada i predsetvena priprema

Svi proizvođači koji se opredele za setvu uljane repice trebalo bi da uzoru čim se steknu uslovi za to (neposredno posle padavina). Nakon oranja, isti dan bi trebalo obaviti tanjiranje pa čak i setvospremiranje, ako uslovi dozvoljavaju.

S obzirom na sušu, potrebno je đubrenje zemljišta obaviti pred oranje, podrivanje ili pred tanjiranje, a sve u cilju očuvanja vlage. (dalje…)

Poseta poljoprivrednom proizvođaču iz Porodina

U Žabarskom okrugu posetili smo Velju Bekića, poljoprivrednog proizvođača iz sela Porodin koji je ove godine sejao suncokret i soju. Velja isključivo seje hibride i sorte NS SEME jer smatra da su prilagođeni našem terenu i našim klimatskim uslovima, ali i zbog izuzetno dobre saradnje sa promoterom Instituta, dr Zoricom Jestrović. (dalje…)

List i etarsko ulje mente – proizvodi Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Iz Odeljenja za organsku proizvodnju i biodiverzitet, u prilici smo da vam ponudimo list i etarsko ulje mente (nane) iz konvencionalne (redovne), a uskoro i iz organske, proizvodnje. Nana ili menta (lat. Mentha piperita) je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. Osobito je mirisan list nane, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. (dalje…)

Ograničavajući agroekološki uslovi u proizvodnji NS-Futoškog kupusa

Temperatura

NS-Futoški kupus ima najmanje tri meseca za svoj rast i razvoj. To su dve dekade jula, avgust, septembar i prva dekada oktobra. U Vojvodini oktobar ima srednju dnevnu temperaturu iznad 10^oC (višegodišnji prosek 11^oC). Ove vrednosti treba uzimati samo orijentaciono, pošto se u oktobru mogu pojaviti već prvi jesenji mrazevi. U ovom periodu, jul-oktobar (100-120 dana), temperature vazduha su visoke i temperaturna suma iznosi oko 2000^oC i više. (dalje…)

Ozimi krmni grašak i ozima grahorica

visok prinos, odličan kvalitet, niski troškovi proizvodnje

Kukuruzna silaža i seno lucerke predstavljaju osnovnu kabastu hranu u govedarskoj proizvodnji Srbije. Međutim, neke druge krmne biljke, pre svega ozimi krmni grašak ili ozima grahorica mogu više odgovarati specifičnim zahtevima pojedinih proizvodnih rejona Srbije (kisela zemljišta centalne i zapadne Srbije) ili zahtevima manjih proizvođača za intenzivnijom rotacijom useva. Ozimi krmni grašak (Pisum sativum L.) i ozime grahorice (Vicia spp.) predstavljaju jedan od najjeftinijih, najkvalitetnijih i najisplativijih vidova kabaste stočne hrane sa oranica u mnogim oblastima s umerenim klimatskim uslovima. (dalje…)

Proizvodnja kasne kelerabe

Keleraba se obično gaji nakon kulture đubrene stajnjakom. Na istu površinu ne bi se trebala rasađivati niti sejati najmanje tri godine. Ovo treba ispoštovati tim pre što se keleraba gaji kao predkultura, međukultura ili drugi usev. Izbor sortimenta treba prilagoditi načinu gajenja. Dužina vegetacije kod kelerabe može da varira od 40 do 100 dana a veličina zadebljalog stabla od 70 g pa do 2,5 kg, kod kasnih genotipova. Zadebljalo stablo kod kelerabe je uglavnom svetlozelene ili plavoljubičaste boje, okruglog do spljoštenookruglog oblika. Keleraba treba da je otporna na pucanje i končavost, precvetavanje, bolesti i štetočine. (dalje…)

Stočni kelj Perast, prva zelena hrana u proleće

Gajenjem sorte stočnog kelja Perast kao međuuseva setvom u jesen (septembar mesec) dobija se najranije izvrsna stočna hrana, što je posebno značajno u ovoj i narednoj godini jer nema dovoljno spremljene hrane za zimski period. Perast stiže za ishranu stoke obično od 15-20 aprila, u nekim slučajevima i 10 aprila. Izuzetno, ako je proleće rano i toplo može se dobiti prva zelena krma već početkom aprila. (dalje…)

Predavanje o ozimom krmom bilju

Predavanje o ozimom krmom bilju održano je 10.08.2012. u prostorijama Skupštine opštine Mali Iđos. Događaju su prisustvovali stočari iz ove opštine i okolnih mesta. Predavanje je održao upravnik odeljenja za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtastvo, dr Đura Karagić. Predavač je pokušao da stočare, koji su zabrinuti zbog smanjenja zaliha stočne hrane na farmama, što je posledica sušne godine, posavetuje kako da tokom ranih prolećnih dana nadomeste nedostatak stočne hrane. (dalje…)

Berba paradajza i dozrevanje

Paradajz pristiže iz bašta, a početkom avgusta počinje i berba s otvorenog polja. Određivanje pravog momenta berbe je veoma bitno, s obzirom na različite načine upotrebe i različitu udaljenost tržišta od mesta poizvodnje. Stalni priliv svežeg ploda za pijacu i fabriku, zahteva prisustvo sorti različite dužine vegetacije u strukturi setve. Indeterminantne sorte paradajza (Novosadski jabučar, Pegaz, hibrid NS-6) sazrevaju postepeno, a determinantne (Knjaz, Bačka i Alparac), namenjene mehanizovanom ubiranju, ujednačenije. Berba u proseku počinje 105–130 dana nakon setve (60–80 dana nakon sadnje). (dalje…)

Prednosti gajenja uljane repice

Datum: 03.08.2012.
Medij:
Autori: dr R.Marinković, dipl. inž-master Ž.Milovac, mr P.Mitrović, dr A.Marjanović Jeromela
Teme: Uljana repica

Kukuruzni plamenac u usevu paprike

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis Hbn.) je polifagna štetočina iz reda Lepidoptera (fam. Pyralidae) koja napada pretežno kukuruz, ali i druge ratarske i povrtarske biljke. Neke povrtarske kulture kao što je paprika (Capsicum annuum) izuzetno su osetljive na napad ovog leptira. Najveće štete pričinjava gusenica koja prodire u stablo i plod paprike. Štete nastaju usled lomljenja stabla, poleganja biljke i oštećenja samih plodova na kojima se kasnije često razvija bakterija Erwinia carotovora – prouzrokovač vlažne truleži. (dalje…)

Kako sprečiti oštećenja ploda paprike usled suše

Obilazeći proizvođače koje koriste NS seme paprike primetili smo simptome truleži ploda usled nedovoljne snabdevenosti zemljišta vodom, a kao posledica slabijeg transporta kalcijuma kroz biljku. Pošto se biljke paprike na otvorenom polju sada nalaze u fazi punog cvetanja i plodonošenja neophodno im je obezbediti dovoljno hraniva, a naročito dovoljne količine pristupačne vode. Nedostak vode je obično praćen i visokim temperaturama vazduha koje su u proteklom periodu iznosile i preko 35°C, što utiče na otpadanje cvetova i tek formiranih plodova. (dalje…)

UPOZORENJE: Grinje na soji

Na pojedinim usevima soje u Vojvodini primećena je pojava fitofagnih grinja ili pregljeva. Ovoj grupi štetočina odgovaraju vladajući vremenski uslovi, pre svega visoke temperature i niža relativna vlažnost vazduha. Ukoliko ovakvi vremenski uslovi duže potraju, može se očekivati masovnija pojava grinja na soji, što može uzrokovati značajne štete, a prinosi mogu biti umanjeni za oko 30%. Prvo naseljavanje i kolonije štetočina uočavaju se u ivičnom pojasu parcela. (dalje…)

Prednosti dvofazne žetve semenskog graška

Prednosti dvofazne žetve semenskog graška su:

Veći prinos zbog manjeg rastura semena
Bolji kvalitet semena, seme se manje lupa i ne oštećuje se semenjača
Lakša je dorada jer je seme čistije, značajno manje prisustvo zemlje i žetvenih ostataka
Kombajn se štedi, radni delovi adaptera rade na većoj visini od zemlje tako da su kosa i vitlo manje izloženi zemlji i nečistoći. (dalje…)

Rasađivanje kasnog kupusa i nega useva

Kasni kupus se rasađuje kada rasad ima pet-šest dobro razvijenih pravih listova. Pred rasađivanje i čupanje, rasad treba dobro zaliti dan ranije, jer se biljke dobro obezbeđene vodom brzo oporavljaju i ukorenjavaju. Prilikom vađenja, rasad ne treba direktno čupati, nego prethodno potkopati i podignuti lopatom. Pre rasađivanja rasad treba probirati. Odbacuju se biljke sa oštećenim temenim pupoljkom – buduća glavica, kao i slabe i bolesne biljke. (dalje…)

Proizvodnja sena i senažne crvene deteline

Crvena detelina (Trifolium pratense L) u narodu nazvana brojnim sinonimima (kravarica, trogodka, trolistka, gombara) je uz lucerku najvažnija višegodišnja krmna leguminoza. Nasuprot lucerki koja je tolerantnija na sušu, crvena detelina bolje podnosi kiselija zemljišta. Slično lucerki, značajan je izvor proteina neophodnih u ishrani domaćih životinja, a naročito preživara. Proteinima je naročito bogato lišće, čiji sadržaj iznosi iznad 25%. (dalje…)

Organska poljoprivreda – primer održivog korišćenja biodiverziteta

Organska poljoprivreda je integralni sistem proizvodnje koji promoviše i povećava biodiverzitet agroekosistema. U njoj je naglašena upotreba prirodnih resursa sa farme u odnosu na sredstva iz drugih izvora, imajući u vidu lokalne uslove koji zahtevaju lokalno adaptirane sisteme gajenja (Codex Alimentarius Commission, 1999). Institut za ratarstvo i povrtarstvo aktivno podržava razvoj organske poljoprivrede kroz preporuke o gajenju i postepenom prelazu sa konvencionalne poljoprivrede na poljoprivredu sa manjim korišćenjem eksternih resursa, što je prelazni korak ka organskoj poljoprivredi. U Odeljenju za organsku proizvodnju i biodiverzitet u Bačkom Petrovcu, na sertifikovanim organskim poljima, vrše se ispitivanja faktora bitnih za organsku poljoprivredu i vrši se oplemenjivanje s ciljem proizvodnje sertifikovanog organskog semena.
(dalje…)

Zaštita od cerkospore

Cerkospora (pegavost lišća) jeste najznačajnije oboljenje šećerne repe u našim agroklimatskim uslovima. Bolest se javlja učestalo, a u pojedinim godinama može izazvati značajno smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta korena repe, pogotovo ukoliko se ne sprovodi adekvatna i pravovremena zaštita. Uspešna zaštita šećerne repe od pegavosti lišća može se ostvariti jedino primenom kompleksa mera suzbijanja. Cerkospora se može kontrolisati gajenjem tolerantnih sorti, agrotehničkim merama i primenom fungicida. (dalje…)

Organsko lekovito i aromatično bilje – tradicionalni lek ili dodatak hrani

Poslednjih decenija rapidno raste potražnja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, Americi i Kanadi. Evropska unija predstavlja najveće jedinstveno svetsko tržište za lekovito i aromatično bilje. Savremeni trendovi prioritet daju pažljivom odabiru ekološki čistih područja, sa kojih će se kontrolisati održivo sakupljanje odnosno gajenje lekovitog bilja i razvijati plantažna proizvodnja vrsta koje dobro uspevaju u datim agroekološkim uslovima, a koje su tražene na tržištu.
(dalje…)

Novosadski hibrid suncokreta Duško u fazi butonizacije

Na parcelama na kojima je setva obavljena u optimalnom roku, suncokret se nalazi u fazi butonizacije. Ovog proleća bilo je ponegde manjih problema sa fitotoksičnošću pojedinih herbicida, što je, uglavnom, uzrokovano spoljnim faktorima. Takođe, kao i svake godine, bilo je manjih šteta od zečeva i insekata. Ono što je karakteristično za ovako promenljivo vreme tokom proleća je pojačan napad plamenjače. Najbolji način borbe protiv ovog patogena je gajenje otpornih hibrida. U novosadskoj paleti otpornih hibrida ima mnogo: Sremac, Duško, Rimi PR, Velja… (dalje…)

Mere nege u proizvodnji paradajza

Paradajz je biljna vrsta čiju proizvodnju odlikuje primena opštih i specifičnih agrotehničkih mera. U opšte mere nege spadaju: međuredna obrada, navodnjavanje, ogrtanje i zaštita od bolesti, štetočina i korova.

Međurednom obradom se održava struktura zemljišta i obezbeđuje normalan rast korenovog sistema, a time i cele biljke. Po pravilu, međuredna obrada se vrši nakon zalivanja, sve dok je moguće ući u redove. Prva međuredna obrada se vrši 10-15 dana nakon rasađivanja. U toku vegetacije potrebno je izvršiti kultiviranje još 2- 3 puta na dubini od 4-5 cm. (dalje…)

Nega paprike

Paprika spada u grupu najznačajnijih povrtarskih kultura. Biljka je sa dugom tradicijom gajenja, ima visoku hranjivu i biološku vrednost. Može da se koristi na različite načine: sveža, kisela, pečena, kao dodatak raznim jelima. U cilju normalnog rasta i razvoja biljaka tokom vegetacije, paprika zahteva veliko angažovanje ljudskog rada i ima visoke potrebe za merama nege koje se moraju ispuniti da bi se ostvario visok dohodak po jedinici površine. (dalje…)

Nirvana – sorta spelta pšenice pogodna za gajenje u organskoj proizvodnji

Vrste žita koje su dokazano najduže u upotrebi kao ljudska hrana su kamut – staroegipatska pšenica, dinkel – žito sa tvrdom, nejestivom opnom, bez glutena, poreklom iz Azije i spelta ili biblijska žitarica. Proizvodnja spelta pšenica ne može da uspe ako u zemljištu ima teških metala, zbog čega je idealna za gajenje u sistemu organske proizvodnje. Preporučljivo je spelta pšenicu koristiti u ishrani ljudi zbog hemijskog sastava zrna bogatog hranljivim materijama, a mogu da je koriste i osobe koje su alergične na gluten. (dalje…)

Sistеmi kоsidbе lucеrkе

Еfеkаt sistеmа kоsidbе nа prinоs i kvаlitеt zеlеnе krmе ili sеnа lucеrkе i dužinu trајаnjа lucеrištа zаvisi оd fаzа rаzvićа bilјаkа u svаkоm kоšеnju. Zа оdrеđivаnjе оptimаlnоg vrеmеnа kоšеnjа lucеrkе primеnjuјu sе tri mеtоdа: 1. fiksni dаtumi ili vrеmеnski intеrvаli, 2. fеnоlоškа fаzа rаzvićа bilјаkа lucеrkе, 3. pојаvа i rаzvој pupоlјаkа nа kruni kоrеnа, i njihоvа kоmbinаciја. U nеkim uslоvimа (niskе tеmpеrаturе i sl.) fаzа rаzvоја bilјаkа sе nе mоžе kоristiti zа оdrеđivаnjе vrеmеnа kоšеnjа pоštо nеmа cvеtаnjа bilјаkа pа sе prаktikuјu аltеrnаtivnе mеtоdе (fiksni intеrvаli i pојаvа pupоlјаkа nа kruni). (dalje…)

Međuredno kultiviranje – važna agrotehnička mera u organskoj biljnoj proizvodnji

Tokom maja meseca česte padavine, uz kraće ili duže sunčane intervale, dovele su do pojave pokorice na površini zemljišta kod gotovo svih širokoredih useva. Formiranje pokorice na površini zemljišta često otežava nicanje, sprečava poniranje padavina u dublje slojeve zemljišta i pospešuje evaporaciju zemljišne vlage. Kultiviranjem se rastresa oranični sloj zemljišta, sprečava gubitak vlage, povećava poroznost i vazdušni kapacitet (aeracija zemljišta), uništavaju korovi iz međurednog prostora, pospešuje i intenzivira mikrobiološka aktivnost, kao i mineralizacija organske materije. (dalje…)

Lisne vaši i žižak – štetočine proteinskog graška

Jedna od osnovnih mera u proizvodnji proteinskog graška u našim agroekološkim uslovima je zaštita od lisnih vaši (Aphidae) i graškovog žiška (Bruchus pisorum L.). Graškov žižak predstavlja najznačajniju štetočinu u usevu proteinskog graška, prezimljava kao imago i polaže jaja na tek obrazovane mauhune. Larva se kroz mahunu ubušuje u zrno i hrani se njegovim sadržajem, prolazi kroz stadijum lutke i izlazi kao imago. Lisne vaši se nalaze na naličju najmlađeg lišća i nanose direktnu štetu ishranom (hrane se listom graška) i indirektnu prenošenjem virusa. (dalje…)

Rutava buba pravi štete na povrću

Odrastao insekt rutave bube (Tropinota hirta) veličine je oko 1 cm, crne boje, obrastao mnoštvom sivih dlačica a na pokriocima ima 12-15 beložutih nepravilnih tačkica. Javlja se u rano proleće, krajem marta ili početkom aprila na prvim cvetalim korovima, a potom, prvenstveno, na voću, oštećujući cvetne pupove i cvetove. U cvetu stradaju prašnici i tučakovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova. Polifagna je štetočina i napada brojne korovske i gajene biljke, prelazeći sa cvetova na mlado lišće i ostale biljne delove. (dalje…)

NS sorta soje Galina, pogodna za organsku proizvodnju

Proizvodnja i prerada organske soje je u stalnom porastu jer se proizvodnja obavlja bez upotrebe mineralnih hraniva, pesticida, hormona i drugih štetnih materija. Dobijeni proizvodi su zdravstveno bezbedni i zbog toga se broj potrošača organski proizvedene soje iz dana u dan povećava.

Sorta soje NS Galina je posebno povoljna za organsku proizvodnju. U intenzivnim uslovima gajenja ostvaruje izuzetno visok prinos, iznad 4,5 t/ha, a odlikuje se odličnom adaptabilnošću prema različitim agroekološkim uslovima gajenja. Galina je rana sorta, grupe zrenja 0, (dalje…)

Organska poljoprivreda – put ka očuvanju agroekosistema i proizvodnje zdrave hrane

Organska poljoprivreda ima za cilj dobijanje proizvoda sa potvrđenom procedurom proizvodnje, očuvanje biodiverziteta (prirodne raznovrsnosti), unapređenje produktivnosti agroekosistema, dugoročno povećavanje i održavanje plodnosti zemljišta.

Prema izvoru Međunarodne federacije za unapređenje organske proizvodnje – IFOAM-a (International Federation of Organic Agriculture Movements), ukupne površine u svetu u 2010. pod organskom proizvodnjom kretale (dalje…)

25. maj – optimalni rok za setvu kasnog kupusa NS-Futoški (proizvodnja rasada)

Osnovni način proizvodnje NS-Futoškog jeste proizvodnja preko rasada, mada se dosta uspešno može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Prednost proizvodnje kupusa preko rasada je u manjem utrošku semena, lakšoj nezi u najmlađem periodu rasta, odnosno rasadničkom periodu, što se odražava na celokupnu proizvodnju. (dalje…)

Vreme je za zaštitu stočnog graška od korova

Početkom vegetacije stočnog graška posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti od korova.

Pojava korova, posebno u vreme nicanja, kao i neadekvatna zaštita, značajno utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta zrna ili sena (u zavisnosti od namene za koju se gaji stočni grašak). Zaštita od korova uglavnom se izvodi zemljišnim i kontaktnim herbicidima.
(dalje…)

Navodnjavanje graška i zalivne norme pri deficitu vlage tokom proleća 2012

Zahtevi graška za vlagom su dosta veliki. Sigurni prinosi kvalitetnog zrna se mogu postići pri dovoljnoj vazdušnoj i zemljišnoj vlazi. Optimalna vlažnost zemljišta kreće se od 70 do 80% od poljskog vodnog kapaciteta (PVK), a optimalna vlažnost vazduha je 80%. Transpiracioni koeficijent graška je 400 do 450, ali može varirati i više u zavisnosti od sorte i uslova proizvodnje. (dalje…)

Optimalni rok za setvu lucerke je počeo

Kako izabrati sortu lucerke?

Izbor sorte lucerke zavisi od poznavana njenih karakteristika i važan je uslov postizanja visokih i stabilnih prinosa kvalitetne kabaste stočne hrane. Prednost treba dati domaćim sortama, jer su prilagođene našim ekološkim uslovima. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom sadu na raspolaganju su semena sorti: NS Banat ZMS II, Banat VS, NS Mediana ZMS V. (dalje…)

Počela setva suncokreta

U Srbiji je otpočela setva suncokreta. Podsećamo da je optimalno vreme za setvu ove uljarice kada se temperatura zemljišta na dubini setvenog sloja ustali na 8-9°C. Ovi uslovi se u Srbiji obično ostvare krajem marta ili u prvoj dekadi aprila. Podsećamo da je pored poštovanja optimalnog vremena setve veoma važno da se poštuje plodored, odnosno da se suncokret ne seje na istoj parceli najmanje 4 godine, kao ni posle soje i uljane repice. Veoma je važno da se primena mineralnih đubriva vrši shodno analizi zemljišta i poštuje propisana setvena norma koja se na vrećama Instituta nalazi na poleđini.

Setva je uveliko počela i na poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a kada je u pitanju proizvodnja hibridnog semena setva je već pri kraju. Ove godine površine su povećane zbog veoma visokog obima prodaje.

Sa NS semenom – preko 3,0 t/ha zrna pasulja

Pasulj zauzima značajno mesto u ishrani našeg stanovništva ali i u poljoprivrednoj proizvodnji kao ekonomski isplativa biljna vrsta i dobar predusev. Zbog svoje adaptabilnosti, može se uspešno gajiti u različitim agroekološkim uslovima. Ubraja se u povrće sa najbogatijim hranjivim materijama, prvenstveno zbog visokog sadržaja proteina i ugljenih hidrata. Za njega je karakteristično da daje dobre prinose, a osušeno zrno lako se čuva i tom prilikom ne gubi ništa od hranljivih sastojaka, pored toga lako se transportuje. (dalje…)

Pravo vreme za setvu lucerke

Zasnivanje: Lucerka je višegodišnja biljka, koju iskorišćavamo 5-7 godina, o čemu treba voditi računa pri smeni useva u plodoredu.

Izbor zemljišta: Za uspešnu proizvodnju lucerke zemljište treba da bude duboko, rastresito, plodno i sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom, neutralne reakcije, tipa černozem, livadska crnica, gajnjača, aluvijum, meliorisane i kultivisane ritske crnice. (dalje…)

Od 60 do 90 t/ha prinosa paradajza sa NS semenom

Sa cenom koštanja ranog paradajza Srbija nije konkurentna na evropskom tržištu, već jedino sa paradajzom iz njivske proizvodnje, odnosno sa prerađevinama od paradajza. Sorte Instituta za ratastvo i povrtarstvo su upravo i namenjene takvom načinu proizvodnje. (dalje…)

Sa NS sortama paprike do vrhunskih prinosa

U asortimanu paprika Institut za ratarstvo i povrtarstvo je stvorio više sorata. U tipu šipke – Plamena (blago ljuta) i Krušnica (slatka) koja se uspešno gaji na otvorenom polju ali i u zaštićenom prostoru. U tipu babure su Atina, Anita i Vranjska. Matica i Buketna 1 su u tipu polubabure, a Novosađanka u tipu paradajz paprike. U tipu kapija stvorene su dve sorte, Amfora i Una. Pored navedenih (dalje…)

Letnja sorta kupusa “Orion”

U distributivnom centru Instituta, kao i veleprodajnoj mreži Instituta, u prodaji se prvi put nalazi kupus Orion. Upakovan je u kesice od po 3 g i 50 g.

Orion – spada u kupuse namenjene pre svega svežoj letnjoj potrošnji ali i za kiseljenje. Biljke su bujne, visine do 26 cm. Obrazuje spljošteno-okruglu srednje čvrstu glavicu (sedeći tip). (dalje…)

Nastavak setve pšenice – DA!

Prošla je druga dekada oktobra, a setva pšenice nije daleko odmakla. Procena je da do danas nije ni približno ostvaren plan setve strnih žita u Republici Srbiji. S obzirom da je u međuvremenu sa mnogih njiva obran kukuruz i da smo dobili preko potrebnu kišu, stekli su se uslovi za pripremu zemljišta. Potencijalno, u oktobru se može, ako to vremenski uslovi dozvole, posejati bar još 100.000 do 150.000 ha. (dalje…)