Quantcast
NS seme

Štetočine uljane repice

IMG_1772U proizvodnji uljane repice u većini regiona u svetu pojavio se problem od kada je krajem 2013. godine za tretiranje semena zabranjena upotreba insekticida iz grupe neonikotinoida. Posledice zabrane na teritoriji Evrope se ogledaju u izvesnom smanjenju površina pod ovim usevom zbog teže i skuplje kontrole štetnih insekata na ovom usevu.

U Srbiji situacija još uvek nije alarmantna jer je pritisak štetočina daleko niži u odnosu na područja gde je udeo uljane repice u proizvodnoj strukturi veći. Ipak, neophodno je ukazati na potencijalnu opasnost koja postoji u početnim periodima vegetacije.

Od insekata u jesenjem periodu najveću opasnost predstavljaju buvači kupusnjača (vrste iz roda Phyllotreta), crvenoglavi repičin buvač (Psylliodes chrysocephala) i repičina lisna osa (Athalia rosae).

Buvači kupusnjača

Radi se o sitnim insektima dužine tela od 2-3,5 mm. Dobro skaču i lete. Sjajnocrni, tamnoplavi ili tamnozeleni, kod nekih vrsta sa žutim uzdužnim prugama na pokriocima. Štete uglavnom čine odrasle jedinke na kotiledonima i sasvim mladim listovima povrtarskih krstašica i uljane repice prouzrokujući karakteristične simptome u vidu jamičastih rupa na kotiledonima i mladom lišću. Imaju jednu generaciju godišnje, prezimljavaju kao odrasli ispod biljnih ostataka na zatravljenim terenima oko parcela i u pukotinama u zemljištu. Kada se poklope pogodni uslovi za razvoj, poput sušne jeseni, mogu pričiniti značajne štete.

Mere suzbijanja. Smanjenju brojnosti buvača doprinosi uništavanje korovskih krstašica, kao i navodnjavanje. Bitno je da se stvore uslovi koji će mladim (tek niklim) biljkama uljane repice omogućiti brz rast i razvoj, tako da se smanji dužina vremenskog perioda kada ove vrste mogu pričinjavati štete. Insekticide treba upotrebiti kada se utvrdi da je 5-10% lisne površine mladih biljaka oštećeno.

Crvenoglavi repičin buvač

Odrasla jedinka crvenoglavog repicinog buvaca
Odrasla jedinka crvenoglavog repicinog buvaca

Odrasli insekt je dug do 4,5 mm, zelenkasto ili plavičastocrne boje sa metalnim odsjajem. Deo glave je crven, po čemu je i dobio ime. Larva je prljavo bela, sa smeđom glavom, dužine od 1,5 mm, kada se ispili, do 8 mm na kraju razvoja, sa jasno izražena 3 para nogu na grudima. Napada skoro sve biljke iz porodice krstašica. Ima jednu generaciju godišnje. Odrasle jedinke se javljaju u maju i junu. Tada se hrane lišćem i zelenim ljuskama. Nakon izvesnog vremena, ulaze u letnju dijapauzu, u kojoj ostaju do kraja leta, kada nastavljaju sa ishranom na tek niklim biljkama uljane repice. Nakon 10-15 dana, ženka počinje da polaže jaja (70-150) u zemljište, u blizini biljaka, od septembra do mrazeva, pa i u martu naredne godine. Nakon piljenja, larve prodiru u lisne drške, iz kojih neretko prelaze u stablo uljane repice. Jači napad prouzrokuje kržljanje ili uginjavanje biljaka, a slabiji napad usporava razvoj. Veća brojnost larvi u biljkama znatno povećava osetljivost biljaka na izmrzavanje.

Odrasle jedinke prave jamičaste otvore na kotiledonima i lišću uljane repice, kao i buvači kupusnjača i mogu naneti znatne štete u slučaju suvog i toplog vremena. Štete od larvi, koje buše drške i stabljike, ne prekidajući razvoj ni tokom blagih zima, su obično važnije, jer izazivaju propadanje biljaka koje se često pripisuje drugim faktorima.

Mere suzbijanja. Koriste se insekticidi koji istovremeno suzbijaju kupusne buvače i crvenoglavog repičinog buvača u periodu dopunske ishrane i polaganja jaja. Prag štetnosti za suzbijanje ove štetočine iznosi dve odrasle jedinke po m2.

Repičina lisna osa

Pagusenica repicine lisne ose
Pagusenica repicine lisne ose

U pojedinim godinama, za kratko vreme može pojesti listove mladog useva uljane repice i na taj način izazvati golobrst.

Odrasle jedinke ove vrste imaju dužinu tela od 6 do 8 mm. Mužjak je manji od ženke. Zadnji deo tela je žute ili žutonarandžaste boje. Glava i bočne strane grudi su crni. Na ivici krila se nalaze crnkasta zadebljanja.

Larva (pagusenica) kada odraste je dužine od 16 do 18 mm. Tek ispiljene larve su svetlozelene do sive boje. Sa porastom, boja im se menja i postaje tamnija, tamnozelena do crna na leđima i siva na trbušnoj strani. Pored grudnih, ima osam pari trbušnih nogu.

Jaja polažu u list biljke. Život ose traje oko 15 dana i za to vreme ona položi do 300 jaja. Pagusenice se pile nakon 5-10 dana. Razvoj pagusenica traje 15-20 dana, tokom kojih se presvlače 5 puta. Tokom 24 časa mogu konzumirati količinu hrane koja je dva puta veća od njihove težine. Kada odrastu, zavlače se u zemljište, gde grade kokon od čestica zemlje i sekreta koji luče.

U našim prilikama, repičina osa ima dve do tri generacije godišnje. Prva generacija je najmanje štetna, jer se održava na korovskim biljkama iz familije krstašica. Druga i treća generacija prave zapažene štete na uljanoj repici i drugim krstašicama. Prezimljava larva poslednje generacije u kokonu u zemljištu.

Mere suzbijanja. Hemijsko suzbijanje treba izvesti kada se u proseku na dve biljke uljane repice u jesen nađe više od jedne pagusenice dok su pagusenice manje od 10 mm, a svakako pre nego što pričine veće štete. Suzbijanje repičine ose se vrši folijarnim tretmanom insekticidima. Potrebno je napomenuti da su larve starijih uzrasta otpornije na insekticide.

Zaštiti uljane repice je potrebno prići kroz integralni pristup i više posvetiti pažnju i nekim drugim merama a ne oslanjati se isključivo na hemijske. Jedna od preporuka je uništavanje korova iz familije krstašica na kojima se štetočine hrane i zbog kojih se njihova populacija održava na visokom nivou. Takođe, s obzirom da letnja generacija repičine lisne ose polaže jaja na samonikle biljke uljane repice iz semena osutog tokom žetve, zaoravanje tih biljaka doprinosi smanjenju brojnosti ove štetočine. Ovo posebno važi ako se prethodno izvrši tanjiranje koje ima za cilj da isprovocira nicanje samoniklih biljaka uljane repice i omogući polaganje jaja na njih. Nakon piljenja pagusenice se zaoru zajedno sa takvim biljkama. Zaoravanje je najbolje izvršiti krajem jula ili početkom avgusta, što bi smanjilo pojavu druge letnje generacije lisne ose. Sve mere koje utiču na dobru kondiciju biljke i brz prolazak kroz kritične faze utiču i na smanjenje šteta od insekata.

Insekti, i pored zabrane upotrebe insekticida iz grupe neonikotinoida za tretiranje semena, još uvek ne predstavljaju značajniji problem u proizvodnji uljane repice. Ipak, njihov visok reproduktivni potencijal, porast površina pod uljanom repicom, nemogućnost pravovremenog suzbijanja u pojedinim periodima, često nepoznavanje biologije štetočine i nestručno pristupanje zaštiti čine ih veoma opasnim. Da bi se njihova štetnost smanjila na što je moguće manju meru potrebno je često obilaziti parcele, pogotovo u kritičnim periodima, posmatrati celu parcelu a ne samo pojedine delove, i pre odluke o eventualnom suzbijanju hemijskim putem, konsultovati se sa stručnim licem.

Uslovi za proizvodnju uljane repice u 2015/2016.

U prvom delu vegetacije (tokom septembra i oktobra 2015 godine) klimatski uslovi su bili veoma povoljni za rast i razvoj biljaka uljane repice. U mnogim lokalitetima nisu primećeni simptomi bolesti prouzrokovanim fitopatogenim gljivama i bakterijama, odnosno procenat pega na lišću izazvan patogenom gljivom Leptosphaeria maculans i bakterijom Xanthomonas campestris pv. campestris se kretao do 0,1%.

Drugi deo vegetacije (mart, april, maj) je bio sa čestim padavinama uz temperaturne oscilacije. Velike količine padavina zabeležene su u lokalitetima B. Palanka, Karavukovo, Odžaci, Novi Sad itd. Iako su vremenski uslovi pogodovali, nije primećen značajniji razvoj bolesti na usevu. Najveći procenat (do 5% biljaka sa simptomima lisne pegavosti i rakom stabla) je primećen u lokalitetu Senta a najmanji u Odžacima i Begeču. Najveći procenat bakteriozne pegavosti (plamenjače) lista je primećen u Karavukovu i Novom Sadu, 15%, a najmanji u Molu, Begeču i Odžacima.

Pojava insekata tokom ove proizvodne sezone bila je u okviru proseka. Buvači i repičina lisna osa su se javljali u jesen i tamo gde je postojala potreba za njihovim suzbijanjem uglavnom je bio dovoljan jedan folijarni tretman. U proleće je zabeležena pojava repičinih pipa ali ne značajnijem obimu. Repičin sjajnik je suzbijan na većini proizvodnih parcela barem jednim tretmanom insekticidom dok je bilo parcela gde je ovaj tretman ponavljan dva i tri puta. Pipa i mušica repičine ljuske bile su neznatno prisutne i još uvek ne predstavljaju problem u proizvodnji. Generalno, insekti nisu činili značajniju štetu.

Iako bolesti i insekti nisu značajnije uticale na prinos uljane repice razlika je bilo kako između lokaliteta tako i u okviru samog lokaliteta. Tako npr. u Malom Beogradu prinos se kretao oko 2,1 t/ha dok je u Kovilju iznosio i preko 5 t/ha u proizvodnim uslovima. Razloge za pojavu razlika u prinosima potrebno je tražiti u upotrebi azotnih đubriva, posebno su evidentne razlike u količini dodatog azota za poravku prirodne plodnosti, zatim u odsustvu padavina (severni Banat) kao i zakorovljenosti pojedinih parcela u nekim lokalitetima (B. Topola, S. Miletić).


NS SEME » Štetočine uljane repice