Quantcast
NS seme

50 GODINA VEČITOG OGLEDA

1Osnovni podaci o ogledu

Višegodišnji stacionarni četvoropoljni ogled zasnovan je davne 1965/66. godine na oglednom polju Instituta za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu, današnjeg Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, na Rimskim šančevima. Zbog dugog trajanja naziva se večiti, često i fiziološki ogled, jer su ga zasnovali naš priznati biljni fiziolog prof. dr Miloje Sarić i dr Branislav Jocić, koji su dali ogroman doprinos razvoju i unapređenju poljoprivredne nauke u Jugoslaviji i Srbiji.

Ogled je postavljen u plodoredu sa četiri biljne vrste (4 polja), najtipičnije za ratarsku proizvodnju Vojvodine: šećerna repa, kukuruz, suncokret i pšenica, na parceli gde je prethodno gajena lucerka tokom tri godine.

prof. dr Miloje Sarić
Prof. dr Miloje Sarić

U toku izvođenja ogleda (50 godina) korišćene su različite sorte, odnosno hibridi, ispitivanih biljnih vrsta, koje su bile među najznačajnijima u proizvodnji u pojedinim periodima. Nakon 1990. godine, u ogled je postepeno uključivan veći broj sorti/hibrida. Na taj način je metodika ogleda delimično izmenjena, odnosno prešlo se na split-plot dizajn ogleda, s obzirom na to da su na glavnim parcelama ostale varijante đubrenja (faktor A), a u okviru svake varijante ispitivan je veći broj sorti/hibrida (faktor B). Na ovaj način je omogućeno ispitivanje reakcije većeg broja sorti i hibrida na mineralnu ishranu, kao i istraživanje još jednog veoma bitnog agrotehničkog faktora – sortne (genetske) specifičnosti mineralne ishrane.

Dizajn ogleda i primenjena agrotehnika

Večiti ogled je organizovan u 4 odvojena polja na kojima se svake godine smenjuju 4 useva, pri čemu svaki od njih zahvata površinu od 1,84 ha (68 m x 270 m). Polja su po dužini izdeljena na 4 ponavljanja, sa po 20 eksperimentalnih parcelica dimenzija 17 x 13,5 m (229,5 m2) u svakom ponavljanju (Šema).

Dr Branislav Jocić
Dr Branislav Jocić

Na taj način jedno polje obuhvata ukupno 80 parcelica sa randomiziranim rasporedom varijanti đubrenja, pri čemu je na jednoj parcelici u zavisnosti od godine prisutan veći broj sorti/hibrida (potparcelice).

Ogled je postavljen na stacioniranim eksperimentalnim parcelicama, s ciljem da se u dugom vremenskom periodu ispita uticaj količina i odnosa azota, fosfora i kalijuma na prinos i kvalitet proizvoda, ali i na promene hemijske, fizičke i biološke prirode koje se dešavaju u zemljištu. U svim godinama primenjena je standardna agrotehnika za agroekološke uslove Vojvodine. Celokupna količina P2O5 i K2O, kao i polovina predviđenog azotnog đubriva, primenjuje se neposredno pre osnovne obrade. Druga polovina N-đubriva upotrebljena je kod pšenice za prihranjivanje (u rano proleće, početkom marta meseca), a kod drugih biljnih vrsta pred setvu.

Slama pšenice i žetveni ostaci ostalih kultura se zaoravaju nakon žetve/berbe. Na ovom stacioniranom ogledu mnogo godina unazad vršena su brojna istraživanja koja se prvenstveno odnose na biološki potencijal gajenih biljaka u agrofitocenozi u zavisnosti od mineralne ishrane.

Sema vecitog ogledaBiološki potencijal gajenih biljaka može da bude realizovan u interakciji biljke i spoljašnje sredine. Ukoliko su ti uslovi harmonizovani, postižu se maksimalni prinosi. Međutim, u prirodnim uslovima ne postoji mogućnost regulisanja agroekoloških činilaca. Kada je u pitanju optimum delovanja nekog činioca, mora se imati u vidu da je taj optimum različit tokom rasta i razvića biljaka, da je delovanje veoma ograničeno i strogo definisano, te se optimumi u prirodnim uslovima veoma teško postižu.

Veliki broj merenih parametara tokom proteklih godina istraživanja pokazuju veliko variranje poljoprivrednog i biološkog prinosa u zavisnosti od gajene biljne vrste, kombinacije mineralne ishrane, dužine perioda primene đubriva, kao i meteoroloških uslova. Iz ovoga se može zaključiti da je prinos biljaka, odnosno rast i razviće, uslovljeno mnogim fiziološkim i biohemijskim procesima, koji su zavisni od brojnih ispitivanih činilaca. Stalne promene agroekoloških uslova su odlučujući činioci u produktivnosti biljaka. Zato se javlja veliki raskorak između teorije i prakse u realizaciji biološkog potencijala gajenih biljaka. Osnovni zadatak nauke i proizvodnje je da se taj raskorak koliko je moguće smanji, naravno imajući uvek u vidu princip ekonomičnosti.

Kao rezultat ovog ogleda, objavljeno je mnoštvo publikacija u domaćim i inostranim naučnim časopisima i saopštenja na brojnim naučnim i stručnim skupovima. Takođe, dobijeni rezultati poslužili su kao inspiracija za niz magistarskih teza i doktorskih disertacija proisteklih iz njihovog ogleda. Kako su i sami autori navedenog dela istakli, „ovaj problem (mineralna ishrana biljaka), iako je veoma mnogo do sada proučavan, ostaće u žiži interesovanja naučnika i praktičara sve dok čovek bude gajio biljke“. Ogled predstavlja ogromno bogatstvo i neiscrpnu bazu za širok spektar istraživanja iz različitih oblasti poljoprivredne prakse i teorije.


NS SEME » 50 GODINA VEČITOG OGLEDA