Quantcast
NS seme

Zemljište kao glavna tema na Otvorenim danima biodiverziteta

IYS 2015Poslednjih nekoliko decenija na teritoriji Južnog Banata, kao i na celoj planeti, biološka raznolikost (biodiverzitet) u velikoj meri trpi negativne posledice ljudskog nemara. Ovde se pre svega misli na praksu gajenja sve manjeg broja biljnih vrsta (praktikovanje uskih plodoreda i monokulture) i prekomernu upotrebu sintetički proizvedenih pesticida, đubriva i sl. Ovakav pristup uzrokovao je smanjenje brojnosti pojedinih biljnih i životnjskih vrsta, kako divljih tako i gajenih. U pojedinim slučajevima one su na pragu potpunog nestanka. Tako se čak 20% flore Srbije našlo u kategoriji ugroženih vrsta. Da bi se njihov nastanak predupredio, neophodno je što pre preduzeti niz različitih mera zaštite.

Setimo se vremena kada su se banatska polja “belela” cvetom kamilice, vrste koja poseduje izrazita lekovita svojstva, a predstavlja i potencijalno značajan ekonomski resurs. Veliki broj sličnih lekovitih i medonosnih biljaka “krasio” je naše njive, polja, okućnice. Nažalost, veliki broju takvih biljaka “ustupio” je mesto invaznivnim vrstama, koje stvaraju probleme čoveku i životnoj sredini u kojoj su se nastanile. Primer za to je ambrozija, kao uporan, alergeni korov, koji se teško suzbija. Da bi se ovakav negativan trend usporio, u praksu se uvode različite vrste agroekoloških mera. Organska proizvodnja svojim metodama u prvi plan ističe ekološku praksu, visoki stepen biološke raznovrsnosti, očuvanje prirodnih resursa i primenu visokih standarda o dobrobiti životinja i načina proizvodnje korišćenjem prirodnih supstanci i postupaka.

Jedan od skupova koji promoviše napred navedene vrednosti je naučnostručni skup “Otvoreni dani biodiverziteta” koji je ove godine po peti put održan 30. juna na oglednom polju PSS Institut “Tamiš” u Pančevu i u Specijalnom rezervatu prirode “Deliblatska peščara” u edukativnom centru “Čardak”. Centralna tema ovogodišnjeg skupa bilo je zemljište. Auditorijumu su putem radionica i predavanja predstavljeni različiti aspekti korišćenja i zaštite zemljišta.

Na oglednom polju Instituta „Tamiš“ dve zanimljive radionice su održali dipl. ing. Bogdan Garalejić, savetodavac iz Instituta „Tamiš“ i dr Mirjana Vasić, oplemenjivač iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Prva radionica je bila bazirana na prikazu stanja i ponašanja pojedinih uzoraka zemljišta nastalih različitim načinima obrade zemljišta. Na veoma slikovit način, prikazani su negativni uticaji intenzivne obrade, u prvom redu, na strukturu i vodni kapacitet zemljišta.

Druga radionica je jednim spontanim pristupom „uvela“ posetioce u svet nekih tradicionalnih, a danas manje gajenih jednogodišnjih zrnenih mahunarki, namenjenih ljudskoj ishrani. Na oglednom polju, učesnici skupa imali su priliku da vide sočivo, naut ili leblebiju, sastricu koju u ovom delu Banata zovu šoder pasulj, turski ili ukrasni pasulj, pasuljicu ili crnookicu. Drugi deo ogleda prikazao je raznolikost sorata pasulja i boranije koji se mogu sresti na našim poljima i baštama. Ove biljke u saradnji sa odgovarajućim sojevima bakterija mogu da usvajajau azot iz vazduha i akumuliraju ga u zemljište, pa je njihovo gajenje jedna od mera zaštite prirode.

Nastavak programa odvijao se u edukativnom centru “Čardak” na teritoriji Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“. Nakon predstavljanja i upoznavanja učesnika skupa sa važnijim činjenicama u vezi istorijata, pozicije, značaja, klime, flore i faune Deliblatske peščare, mr Marius Olđa, samostalni referent iz J.P. „Vojvodinašume“, pozvao je sve zainteresovane da mu se pridruže u obilasku edukativnog centra i dela peščare koji se nalazi u neporednoj blizini.

Prvo od tri predavanja, održala je direktorka Zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada dr Biljana Panjković, sa temom „Biodiverzitet zemljišta i poljoprivreda, najnovije tendencije – Green week 2015“. Drugo predavanje se odnosilo na „Biodiverzitet i ulogu mikroorganizama u zemljištu“ koje priredila šef Odseka za mikrobiološke preparate u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, dr Jelena Marinković. Poslednje predavanje o „Potrebama u hranivima i podizanju plodnosti zemljišta“ predstavila je prof. dr Gorica Cvijanović sa fakulteta „Biofarming“ iz Bačke Topole. U ovom delu skupa, kao članovi radnog predsedništva mesto su zauzeli: dr Jordana Ninkov, prof. dr Drago Cvijanović i dr Dušica Delić.

Nakon predstavljanja elektronskog izdanja zbornika referata ,,Organska proizvodnja i biodiverzitet IV“ i najave njegove štampane verzije, inicijatori skupa dr Vladimir Filipović iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ i dr Vladan Ugrenović iz Instituta „Tamiš“, dodelili su Zahvalnice zaslužnim učesnicima dosadašnjih skupova koji su dali doprinos u promociji, čuvanju, unapređenju biodiverziteta i organske proizvodnje. Na kraju, već tradicionalno, organizatori skupa su učesnike pozvali na naredni šesti skup na kojem se planiraju neke od novina u vezi organizacije samog skupa.

Dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ Beograd

Dr Vladan Ugrenović, Institut „Tamiš“ Pančevo


NS SEME » Zemljište kao glavna tema na Otvorenim danima biodiverziteta