Quantcast
NS seme

UZEMLJENJE

15_profil 1Zaštita životne sredine danas je široko zastupljena, svakodnevna tema. Iz obilja informacija koje nam se nude, neprestano izleću i crne prognoze i brojke koje im svedoče. Danas su, manje više, naše prve asocijacije na stanje planete otpad, voda i vazduh. Oni malo ekološki osvešćeniji pomenuće i nestanak vrsta, prirodnih staništa i zemljište. Nismo sigurni tačno kojim redom, ali je evidentno da je zaštita zemljišta, nekako nepravedno, uvek na poslednjem mestu.

I u institucionalnom smislu, zemljište je poslednje uvršćeno u sistem zaštite životne sredine. Tek nakon donetih zakonskih propisa i međunarodnih sporazuma o zaštiti vazduha, voda, a potom otpada i biodiverziteta, počelo se razmišljati i o zaštiti zemljišta.  Danas je ono ipak došlo u žižu interesovanja, i to zbog toga što se od njega mnogo očekuje.

No, naša namera nije da u ovom tekstu odmah iznesemo uznemirujuće brojke i scenario sigurne propasti. Namera nam je da skrenemo pažnju na značaj zemljišta, na to koliko nam je ono važno, koliko ga nismo svesni dok hodamo po njemu i svaki dan jedemo ono što nam daje. Istina, nismo svesni ni vazduha koji udahnemo 20 puta u minuti, ali hajde da se u ovo moderno vreme podeljene pažnje ipak malo zadržimo na zemljištu. Baš onako kako nas o smislu života uče sve stare, ali i instant filozofije: budimo svesni ovog trenutka i sveta koji nas okružuje. Ovo je, na kraju krajeva, njegova godina.

 

Prizemljenje. Znamo li zašto je zemljište važno?

profil 1_4Zemljište je osnova poljoprivrede, gotovo sva hrana koju proizvedemo (95%) direktno ili indirektno potiče sa zemljišta.  Od njega se danas očekuje da nahrani rapidno rastući broj stanovnika na planeti.

Ono je i naš životni prostor. Sve što vidimo oko sebe smešteno je na njemu, a ispod svakog parčeta betona leži deo njega koji je izgubljen za poljoprivredu. Osim oranica i bašta, u poljoprivredna zemljišta spadaju i šume, livade i pašnjaci. Razlikujemo i zemljište zaštićenih prirodnih dobara, gradsko (urbano) i industrijsko zemljište.

Zemljište je deo litosfere, filter između atmosfere i hidrosfere, a ujedno je i deo biosfere. Ono je složen sistem koji neprestano radi – upija i transformiše materije. U zemljištu se stalno dešava nešto interesantno i važno i ono nije samo mrtva, statična materija.

Osim hrane, zemljište je i izvor sirovina. Neke biljke se koriste u tekstilnoj industriji (pamuk, lan), za građevinu i predmete opšte upotrebe (drvo, trska, konoplja), a od nekih se pravi i biogorivo (biodizel od uljane repice i bioetanol od šećerne trske). Za građevinsku industriju zemljište je izvor peska, šljunka, gline… Površinski kopovi uglja i svih ostalih ruda su smešteni na/u zemljištu.

--cvetanje--soliZemljište je stanište i sklonište mnogih životinja. Malo je poznata njegova uloga u biološkoj raznovrsnosti (biodiverzitetu) i to da je dom za čak četvrtinu svih živih vrsta na planeti. Ogroman je broj mikroorganizama u zemljištu koji omogućavaju razlaganje organske materije. U zemljištu veličine klikera ima više živih bića nego ljudi na celoj planeti. Kada bismo izmerili masu svih mikroorganizama u zemljištu veličine košarkaškog terena, oni bi zajedno težili kao jedno ždrebe.

Zemljište je neobnovljiv prirodni resurs, jer se u procesu istorije veoma dugo stvara, a u procesu destrukcije trenutno uništava. Zemljište nastaje od podloge – matične stene pod uticajem reljefa, klime i živog sveta i duboko je, najčešće, manje od 2 metra. Za nastanak jednog centimetra zemljišta treba da prođe i hiljadu godina. To znači da je od vremena kada su još mamuti hodali Zemljom, nastalo tek desetak centimetara zemljišta, od nastanka egipatskih piramida oko pet centimetara, a od doba Julija Cezara – oko dva centimetra zemljišta.

Zemljište je čuvar riznice naše istorije i nasleđa. Sva arheološka nalazišta smeštena su na ili u njemu.

Zemljište bi moglo da pomogne u rešavanju problema globalnog otopljavanja i efekta staklene bašte kada bi se preduzele globalne mere da se ugljenik sačuva (zarobi) u zemljištu u obliku organske materije, umesto da se otpušta u atmosferu kao CO2. Upravo ova istraživanja danas su posebno aktuelna u naučnom svetu.

Ali, naša zemljišta su danas u opasnosti! Rapidno ih gubimo ekspanzijom gradova, sečom šuma, intenzivnom poljoprivredom, prekomernom ispašom, erozijom, usled zagađenja… Kako smo i obećali na početku, crne brojke ćemo ostaviti za neki sledeći tekst. Ali moramo biti svesni da naša zemljišta ostaju degradirana i ogoljena, dok naše potrebe i očekivanja od njih rastu. Upravo zato što nam je zemljište toliko potrebno – potrebno je i da ga zaštitimo.

Prepoznajući ovaj globalni problem, UN su na inicijativu svog tela Global Soil Partership GSP, na svojoj 68. Generalnoj skupštini, 2015. godinu proglasile za Međunarodnu godinu zemljišta. Ona se obeležava širom sveta nizom manifestacija u cilju podizanja svesti o značaju zemljišta za našu planetu, njegovim višestrukim ulogama, kao i postojećim izazovima za njegovo održivo korišćenje. Po prvi put se zemljište zvanično označava kao neobnovljiv prirodni resurs, što podrazumeva potpuni zaokret u zemljišnoj politici.

Pozivamo Vas da učestvujete u doprinosu Republike Srbije ovoj međunarodnoj inicijativi!

pusztaUzemljimo se!

Projektni tim


NS SEME » UZEMLJENJE