Quantcast
NS seme

Predstavljene NS SEME sorte strnih žita paorima iz Kulpina

Prezentacija NS SEME strnih zitaKao i proteklih godina preduzeće DEM doo bilo je organizator ovog predavanja, na kome se Institut za ratarstvo i povrtarstvo klijentima ove kompanije predstavio novinama iz oblasti strnih žita. Četrdesetak poljoprivrednih proizvođača iz ovoga sela pažljivo je pratilo izlaganje predavača tokom predavanja, postavljali su veliki broj pitanja koja su se odnosila na sortiment i tehnologiju gajenja strnina. Dr Novica Mladenov, selekcionar pšenice u Odeljenju za strna žita, osvrnuo se na agroekološke uslove proizvodnje strnih žita u toku jednog dužeg vremenskog perioda. Početak izlaganja odnosio se na problem izuzetno velikog variranja visine prinosa od šezdesetih godina prošlog veka pa sve do danas. Prema rečima dr Mladenova, ovo variranje nije samo specifičnost proizvodnje u Srbiji, već je to prisutno i u državama u okruženju: Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. „Sa prosečnim prinosom od 2,23 t/ha u 2003. godini imali smo jednu od najlošijih godina u istoriji proizvodnje pšenice, a svega deset godina kasnije 2013. ostvaren je prinos na nivou Srbije od 4,77 t/ha, dok je u Vojvodini bio gotovo 5,5 t/ha. Ovakvo variranje morali bismo na neki način da smanjimo kako bismo obezbedili stabilnu proizvodnju, a samim tim i stabilne površine i stabilne cene, pa bismo mogli da planiramo i finansijski rezultat iz te proizvodnje. Razlog ovome je postojanje tzv. scenarija klimatskih promena u svetu koja podrazumevaju: povećanje temperature, smanjenje količine padavina i smanjenje dostupne vode za biljke, povećanje rizika od suše i visokih temperatura, niže i nestabilne prinose gajenih biljaka, nagle smene godišnjih doba i sužavanje broja gajenih biljnih vrsta. Protekle proizvodne godine period godine decembar–mart bio je izuzetno suv, tako da su biljke zbog stanja vlažnosti zemljišta početkom marta bile na ivici venuća, a uz to zima je bila toplija od višegodišnjeg proseka za 3–5°C. Koliko su to drastične razlike govori podatak da je u vegetacionom periodu (novembar–jun) 2003. god. bilo samo 198 litara padavina, a 2010. čak 696 litara. Prema statističkim pokazateljima, za tridesetogodišnji period, kada je bilo više zimskih padavina prinos pšenice je bio za gotovo 1 tonu viši i uz dvostruko manje variranje prinosa u poređenju sa prinosom kada je više prolećnih padavina“.

Kako je naglasio dr Mladenov, prethodno navedeno je ono na čega ne možemo da utičemo. Jedino sa čime možemo da utičemo na povećanje prinosa i kvaliteta, da se suprotstavimo nepovoljnim klimatskim uslovima i da se maksimalno iskoristi ono što je dobro u toj godini, jeste agrotehnika. Na nekoliko slajdova prikazan je uticaj đubrenja na neke komponente prinosa pšenice. Prikazano je takođe da novi sortiment, na svetskom nivou, utiče na godišnje povećanje prinosa pšenice od 44 kg/ha.

Korišćenje deklarisanog semena je takođe jedna od tema koje se dotakao dr Mladenov. Proizvođači često u praksi pribegavaju setvi semena „sa tavana“ ne sluteći o posledicama koje zbog toga mogu da imaju.

Na kraju svog izlaganja, dr Mladenov je izneo činjenicu da dobri proizvođači koji se pridržavaju dobre agrotehnike postižu visoke i stabilne prinose i na velikim proizvodnim površinama.

Potom je promoter za južnu Bačku, Vlada Paripović, proizvođačima predstavio aktuelni sortiment strnih žita sa kojim Institut izlazi na tržište ove jeseni. Pored udarnih sorti koje su zauzele značajne proizvodne površine: NS 40S, Simonida, Zvezdana, Rapsodija, Renesansa, Ilina, Futura, Dika, najavljeno je i polako uvođenje u proizvodnju nekoliko novih sorti pšenice: NS Melodija, NS Emina, NS Sena, NS Radojka, NS Čarna, NS Tavita. Na kraju izlaganja Paripović je poljorivrednicima predstavio i aktuelne i nove sorte ječma, ovsa, raži i tritikalea, kao i rekordne prinose NS strnih žita u protekloj proizvodnoj sezoni u Srbiji i inostranstvu.


NS SEME » Predstavljene NS SEME sorte strnih žita paorima iz Kulpina