Quantcast
NS seme

Agrodan – Ada 2014.

Agrodan Ada 2014Dana 8.10.2014. održan je Agrodan u Adi. Prema već tradicionalnoj manifestaciji skupila se grupa proizvođača i malih privrednika (vlasnici zadruga, poljoprivrednih apoteka i dr.) iz opštine Ada da razmene proizvodna iskustva i čuju određene savete i preporuke sortimenta soje i pšenice od mladih stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Domaćini su i ove godine bili g. Adanko Nandor i g. Jožef Kelemen, uspešni mali privrednici iz Ade koji su puno zajedničkog prepoznali sa Institutom i izabrali ga kao lidera u ovoj manifestaciji.

Dr Vera Popović navela je da je soja jedna od najznačnijih industrijskih biljaka. Po površinama u svetu soja zauzima 4. mesto. Višegodišnji prosečni prinosi soje u svetu su 2,45 t/ha. Površine pod sojom u Srbiji od 2011. su preko 160.000 ha, a desetogodišnji prosečni prinosi soje u Srbiji iznose 2,52 t/ha.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad stvoreno je 116 sorti soje, od čega je 60 NS sorti soje priznato u svetu, a 15 se nalazi na EU listi. Ovako velik broj priznatih sorti kod nas i u svetu potvrđuje da su NS sorte soje visokog genetskog potencijala za prinos, stabilne i adaptibilne na različite agroekološke uslove gajenja.

Za uspešnu proizvodnju soje, pored genetskih faktora perspektivnih sorti soje, veliki značaj imaju agroekološki činioci i tehnologija proizvodnje. Pravilnim i pravovremenim agrotehničkim merama ublažavaju se nepovoljni vremenski uslovi koji imaju veliki uticaj na prinos i kvalitet zrna soje. Sertifikovano seme NS sorti soje garant je uspešne proizvodnje soje.

Iako tereni na području opštine Ada nisu pogodni za proizvodnju soje, postavljeni mikroogled sa sortama soje I grupe zrenja (Sava, Maximus i Viktorija) i II grupe zrenja (Rubin i Trijumf) ove godine pokazao je jednak uspeh kao i na terenima pogodnim za gajenje soje.

U 2014. godini ostvareni su visoki prinosi NS sorti soje, a neki od rekordnih prinosa prikazani su u tabeli ispod.

Proizvođač

Mesto

NS SEME sorta soje (Grupa zrenja)

Prinos (t/ha)

Površina (ha)

Kovačević Nebojša

Gakovo (Sombor)

NS Maximus (I)

5,20

1,00

Kuprešak Milan

Čurug (Žabalj)

NS Apolo (I)

5,18

2,30

Kuprešak Milan

Čurug (Žabalj)

NS Maximus (I)

4,78

14,50

Gajdobra (Bačka Palanka)

NS Maximus (I)

4,30

3,00

Gertner Šima i sinovi

Sombor

NS Maximus (I)

4,40

5,00

Gertner Šima i sinovi

Sombor

Sava (I)

4,40

5,00

Čalma (Sremska Mitrovica)

Sava (I)

4,51

5,00

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

NS Maximus (I)

4,37

5,00

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

Sava (I)

4,39

5,00

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

Balkan (I)

4,22

3,60

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

Galina (0)

4,32

5,00

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

Fortuna (00)

4,08

5,00

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

Merkur (00)

3,96

6,30

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

Tajfun (00)

4,93

11,00

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

Valjevka (0)

4,87

6,20

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Rimski šančevi

NS Princeza (0)

4,83


1,00

Dipl. inž. – master Bojan Jocković sa Odeljenja za strna žita predstavio je prisutnima sortiment strnih žita. Već dugi niz godina u praksi su se potvrdile sorte visoke rodnosti i dobrih tehnoloških kvaliteta. Dipl. inž. – master Jocković je istakao NS Simonidu kao našu najzastupljeniju sortu koja je ove godine, čak i u uslovima žute rđe, uz dobru zaštitu dala prinos od 9 t/ha. Ova sorta je po tehnološkom kvalitetu najbolje ocenjena. Kao sorta izuzetne otpornosti na žutu rđu ove godine se pokazala srednje kasna sorta NS 40S. Proizvođačima su predstavljene i sorte Zvezdana i Rapsodija, izuzetno adaptabilna i otporna na pepelnicu, te novije sorte NS Ilina i NS Futura koje podnose temperature do -170 C, sa prinosima preko 10 t/ha.

Agrodan Ada 2014 1Kao naša najranija sorta koja izbegava temperaturni stres predstavljena je NS Dika, sorta veoma dobre otpornosti na zimu i dobrog tehnološkog kvaliteta. Od sorti pšenice za specijalne namene predstavljene su Nirvana (T. spelta), koja se koristi za pravljenje hlebova specijalnih namena, i NS Dur namenjena za spravljanje testenina.

Ozimi višeredi stočni ječam Nonius namenjen isključivo za ishranu stoke, zatim ozimi dvoredi ječam – Novosadski 525 i 565, namenjeni za pivarsku industriju, kao i tri sorte ovsa (dva jara – Dunav i Sedef (golozrni) i jedan ozimi – NS Jadar) i ozima raž NS Savo mogu se takođe naći u ponudi semena strnih žita razvijenih na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Uopšteno se može reći da je prinos strnih žita ove godine 20% niži u odnosu na prošlu godinu, usled pojave bolesti i glodara. Zabeleženi su i rekordni prinosi NS sorti strnih žita na površinama većim od 3 ha.

U distributivnom centru Instituta može se kupiti netretirano seme svih sorti, a čisto organsko seme samo od sorti Simonida i NS 40S.

Dipl. inž. – master Vladimir Aćin sa Odeljenja za strna žita predstavio je tehnologiju proizvodnje strnih žita. On je sugerisao da strna žita treba da budu zastupljena u setvenoj normi oko 30%, da ne bi dolazilo do monokultura. Najbolji predusevi za pšenicu su oni koji ranije napuštaju parcelu kako bi mogla da se izvrši osnovna obrada, predsetvena priprema i kako bi bilo dovoljno vremena da se zemljište slegne za setvu. Jednom u četiri godine obavezno bi trebalo obavljati kontrolu plodnosti zemljišta da bi se utvrdila količina P, K, humusa i pH vrednost. Svako đubrenje i prihranu treba prilagoditi sorti. Nakon đubrenja sledi osnovna obrada koja zavisi od količine vlage u zemljištu, količine žetvenih ostataka i sadržaja P i K u zemljištu. Opisujući tehnologiju proizvodnje strnih žita, dipl. inž. – master Aćin je istakao važnost poštovanja rokova setve. Naime, bitno je vreme setve podesiti tako da pšenica uđe u zimu u fazi 3-4 lista, odnosno da započne fazu bokorenja kako bi se nakupili šećeri i druge materije koje omogućavanju podnošenje niskih temperatura. Setva ozimog ječma se generalno preporučuje početkom oktobra, a pšenice od 5. oktobra do kraja oktobra, čak i prve dekade novembra. Dubina setve treba da bude 4-5 cm, i da se obavi kvalitetnim sejalicama kako bi se obezbedio ravnomeran razvoj useva. Rezultati ogleda pokazuju da se najveći i najstabilniji prinosi postižu setvom u drugoj dekadi oktobra. Setvena norma zavisi od sorte i kvaliteta, ali se može reći da je uobičajeno 450-550 klijavih zrna.

Zaključak ovih predavanja je da bi proizvođači trebalo da se opredele za setvu pšenice, pre svega kako bi ona zauzela svoj udeo u strukturi i zbog plodoreda (dobar je predusev), kao i zbog ekonomskog efekta (prvi prihod u domaćinstvu koje se bavi ratarskom proizvodnjom).

Nakon predavanja stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad prikazan je rad mašina u polju, a uz zakusku su svi prisutni mogli u neposrednoj komunikaciji sa predavačima da dobiju odgovore i sugestije, kao i da razmene svoja proizvodna iskustva.

  Facebook photo gallery
NS SEME » Agrodan – Ada 2014.