Quantcast
NS seme

Strna žita – od njive do trpeze

NS SEME pšenicaStrna žita, među kojima je najrasprostranjenija pšenica, na našem području čine glavni izvor ugljenih hidrata u ljudskoj ishrani. Proizvodi od pšeničnog brašna su široko i svakodnevno zastupljeni na našim trpezama i zato je važno proizvesti kvalitetnu, bezbednu i zdravstveno ispravnu sirovinu (zrno) i očuvati je u toku skladištenja.

Iz tog razloga, Privredna komora Srbije, Grupacija za semenarstvo i Semenarska asocijacija Srbije, organizovale su seminar pod nazivom „Tehnologija gajenja i skladištenja strnih žita“ u Privrednoj komori Srbije. Sumiranje rezultata ovogodišnje proizvodnje strnih žita u cilju preporuke sortimenta, tehnologije proizvodnje i skladištenja strnih žita, izneli su kroz svoja izlaganja kompetentni predavači. 

Teme koje obuhvataju patogene strnih žita u proizvodnji, probleme koji nastaju usled neadekvatne tehnologije gajenja, skladištenja i sušenja strnih žita, okupile su kako proizvođače strnih žita i skladištare, tako i predstavnike domaćih i stranih semenskih kompanija i stručnih službi.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević je pozdravio sve prisutne i izjavio da je ovo odlična prilika da se u godini koja je donela brojne specifičnosti i probleme izvuku zaključci kako bi se u budućnosti beležili još bolji rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji. Radošević je poželeo uspešan rad učesnicima  seminara izražavajući sigurnost da će doajeni iz oblasti oplemenjivanja, genetike, dorade i skladištenja dati odgovore na sva aktuelna pitanja iz problematike proizvodnje strnih žita..

Generalni sekretar Semenarske asocijacije Srbije, dr Svetlana Balešević Tubić je podstakla na razmišljanje i rešavanje problema u proizvodnji strnih žita, u cilju dobijanja kvalitetnog brašna, odnosno kvalitetnog hleba. U ime Grupacije za semenarstvo, sve prisutne je pozdravila i Danka Dujović, predsednik grupacije.

dr Radivoje JevtićŽuta rđa je tema koja je posebno bila aktuelna i značajna ove godine. Imajući u vidu činjenicu da žuta rđa može smanjiti prinos od 10 – 70%, ne čudi što se ni jedan patogen ne može smatrati toliko važnim kao rđa. Fitopatolog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, dr Radivoje Jevtić, održao je interesantno predavanje na temu „Patogeni strnih žita u proizvodnji s osvrtom na žutu rđu“. Ono što je dr Jevtić kao stručnjak sa dugogodišnjim praktičnim iskustvom naglasio je da se ovaj parazit ne prenosi semenom, tako da je svako kupljeno seme novosadskog Instituta zdravstveno ispravno, ali da se problemi od ovog parazita mogu javiti usled greške proizvođača neblagovremenim tretiranjem useva.

Branko GajičićTehnologiju gajenja strnih žita sa savetima kako izbeći probleme koje može doneti neadekvatna i neblagovremena primena agrotehničkih operacija u svom referatu je izneo Branko Gajičić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. O kvalitetu strnih žita i brašna u Srbiji referisala je dr Jelena Filipović, u ime prof. dr Marije Bodroža Solarov iz Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

Usled specifičnosti da ubiranje strnih žita traje vrlo kratko vreme, a potrošnja i prerada traju tokom cele godine, veoma je važno pravilno uskladištiti zrno koje je usled životnih aktivnosti podložno kvaru.

Osnovne zadatke skladištenja – očuvanje kvaliteta, količine i zdravstvene ispravnosti zrna, iznela je u svom izlaganju pod nazivom „Specifičnosti skladištenja u PKB Korporaciji“ dr Olja Momirov iz PKB Korporacije. Pored ovih osnovnih zadataka, pravilnim skladištenjem, stvaranjem optimalnih uslova i blagovremenom primenom svih tehnoloških mera kvalitet zrna (prometni i tehnološki) se može poboljšati.

Svi navedeni referati, koji predstavljaju zaokruženu celinu u procesu od „oplemenjivača do pekare“, ne bi imali smisla kada se zaključci doneseni na diskusiji ne bi plasirali u sredstva javnog informisanja i do odlučujućih organa.

U diskusiji nakon izlaganja naglašeno je sledeće:

  1. Žuta rđa i pojava novih rasa ovog patogena je globalni problem. Sorte koje su ove godine bile otporne na žutu rđu, neće nužno i u 2015. biti otporne ukoliko budu povoljni uslovi za razvoj ovog patogena. Iz tog razloga pogrešno bi bilo zagovarati brzu promenu sortimenta.

dr Ravivoje JevtićS druge strane, gledano dugoročno, promena sortimenta bi imala efekta samo ukoliko se nastave godine sa blagim zimama i povoljnim uslovima za razvoj žute rđe. U slučaju zime sa snežnim pokrivačem i temperaturama ispod 0 °C, šanse za visok intenzitet zaraze biće minimalne, jer se primarna infekcija lako kontroliše u prolećnom delu vegetacije. Uz pravilno uništavanje samoniklih biljaka i trava koje služe kao „zeleni most“ u sistemu prenošenja ovog i drugih parazita pšenice, setvom deklarisanog semena i izbegavanjem ponovljene setve, opasnost od pojave parazita bila bi minimalna.

U cilju sprečavanja pojave žute rđe potrebno je napraviti i preporučiti dva fungicidna tretmana u tehnologiji gajenja, pri čemu do izražaja treba da dođe struka i sistem Republičke prognozno-izveštajne službe.

Dobra saradnja i veze sa svim istraživačima koji se bave ovom problematikom u Evropi i svetu predstavlja značajnu osnovu u prevenciji mnogih bolesti.

  1. Pravovremena i adekvatna tehnologija gajenja predstavlja osnov za ostvarenje visokih i stabilnih prinosa. Svaki propust ili kašnjenje u izvođenju pojedinih mera sigurno rezultira smanjenjem prinosa i kvaliteta strnih žita, posebno u godinama nepovoljnim za proizvodnju.
  2. Pojava plesni zavisi od klimatskih uslova i primenjene agrotehnike. Pšenica roda 2014. godine je bila kontaminirana sa 6 rodova plesni (Cladosporium, Alternaria, Fusarium, Aspergillus, Rhizopus, Penicillium). Prisustvo plesni ne znači i produkciju mikotoksina. Pšenicu roda 2014. godine karakterišu negativni rezultati na sledeće mikotoksine: zearalenon, aflatoksin, T2, fumonizin, ochratoksin. Rezultati mikrobiološke i mikotoksikološke analize su dobri, ali ukazuju na oprez i obavezu praćenja uslovnosti skladištenja pšenice, kako ne bi došlo do naknadne sinteze mikotoksina.

Sadržaj primesa u žitu roda 2014. godine je daleko ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti po našem standardu, ali je veći u odnosu na prethodne godine. Sadržaj primesa je važna kategorija i varira iz godine u godinu, zavisno od primenjenih agrotehničkih mera i agroekoloških uslova tokom razvoja i žetve pšenice.

  1. U silosima je potrebno vršiti prečišćavanje robe radi uklanjanja nečistoća i oštećenih zrna. U toku skladištenja zrna treba redovno da se kontrolišu promene temperature u ćelijama kako bi moglo da se reaguje u slučaju samozagrevanja zrna. Zone sa povećanom temperaturom su pogodne za razvoj plesni i insekata, a sa povećanjem njihovog broja dolazi do daljeg porasta temperature. Promena temperature u zrnenoj masi može dovesti i do pojave kondenzacije u graničnim zonama toplog i hladnog vazduha, čime može doći i do povećanja vlažnosti zrna. Sve to dovodi do stvaranja uslova za rast plesni i proizvodnju mikotoksina.

Čišćenje silo ćelija je veoma značajna mera. Ukoliko se pravilno ne očiste silosi, mikroorganizmi ostaju na zidovima ćelija što dovodi do zaraze zrna u narednoj godini, odnosno narednoj žetvi.

  1. Učesnici seminara Tehnologija gajenja i skladištenja strnih žitaUčesnici seminara su podržali inicijativu koju je organizacija Žitovojvodina uputila Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, sa sledećim predlozima: referentni prinos – utvrđeni iznos subvencije može ostvariti samo proizvođač koji ostvari prinos pšenice na nivou ne manjem od propisanog referentnog prinosa. Predlog za referentni prinos za rod pšenice za 2015. je 4,0 t/ha u Vojvodini i 3,5 t/ha u Centralnoj Srbiji. Drugi uslov za subvenciju je obavezna upotreba deklarisanog semena zbog postizanja što boljeg kvaliteta i prinosa useva pšenice. Treći uslov je obavezno osiguranje useva pšenice na nivou koji nije manji od utvrđenog referentnog prinosa. Četvrti uslov je obavezna analiza zemljišta najmanje jednom u pet godina zbog adekvatne primene mineralnih đubriva, što bi dovelo do značajne uštede.

Odgovornost svih učesnika ogleda se u nastojanju da se izbegne pojava bolesti i štetočina u gajenju, silosima i skladištima, kako bismo dobili kvalitetno osušeno zrno, kvalitetno brašno i hleb. Republika Srbija kao “velika žitnica”, sa velikim brojem obučenih stručnjaka, što su i ovog puta potvrdili stručni referati naučnih radnika Instituta, uz pomoć nadležnih institucija ima sve predispozicije za postizanje navedenih ciljeva.


NS SEME » Strna žita – od njive do trpeze