Quantcast
NS seme

Kasna jesenja proizvodnja kelerabe

KelerabaKeleraba je povrtarska kultura koja se karakteriše uglavnom kratkom vegetacijom i dobrom otpornošću na niske temperature. Zato se keleraba može gajiti i u drugom delu vegetacije, tj. kao kasna jesenja proizvodnja. Izbor sortimenta treba prilagoditi načinu gajenja. Dužina vegetacije kod kelerabe može da varira od 40 do 100 dana a veličina zadebljalog stabla od 70 g pa do 250 g kod kasnih genotipova. Zadebljalo stablo kelerabe je uglavnom svetlozelene ili plavoljubičaste boje, okruglog do spljošteno okruglog oblika. Keleraba treba da je otpornija na pucanje i končavost, precvetavanje, bolesti i štetočine.

Najpovoljnije vreme za setvu kelerabe je kraj avgusta za kasnu jesenju proizvodnju u novembru, odnosno krajem septembra za ubiranje u decembru. Kasnu proizvodnju kelerabe je moguće organizovati i u zaštićenom prostoru.

Proizvodnja kelerabe se odvija najčešće preko rasada. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim lejama i sadi se kada ima 4-5 formiranih listova. Za zimsko-prolećnu proizvodnju kontejnerski rasad se proizvodi u toplim objektima i sadi se 35-40 dana posle nicanja. Veoma dobre rezultate daje sadnja saksijskog rasada u fazi obrazovanja zadebljalog stabla. Keleraba odlično uspeva pod agrotekstilom koji može zameniti tunele u jesenjem periodu. Prekrivanjem useva agrotekstilom ili perforiranom PE folijom moguće je skratiti vegetaciju 7-14 dana.

Kod jesenje proizvodnje sklop biljaka treba da je od 8 do 12 biljaka po 1m2, tj. sa razmakom 40×30 ili 30×20-30 cm (15-16 biljaka/1m2). Količina semena za kasne sorte iznosi oko 400 g/ha. Sklop biljaka treba prilagoditi mehanizaciji kojom raspolažemo ili gajenom prostoru. Rasađivanje sa vrši na malo veću dubinu nego što je bila kod proizvodnje rasada. Ukoliko je sadnja gušća dolazi do međusobnog zasenjivanja, te izduživanja lišća, kao i promena na obliku stabla. Kod jesenje proizvodnje zemljište se pre rasadjivanja mora zaliti.

Keleraba se obično gaji posle kulture đubrene stajnjakom. Na istoj površini ne bi trebala da se gaji najmanje tri godine. Ovo pravilo treba poštovati, tim pre što se keleraba gaji kao predkultura, međukultura ili drugi usev.

Proizvodnju kelerabe je najbolje organizovati na lakšim zemljištima zbog bržeg zagrevanja. Jesenja proizvodnja se nesmetano odvija na srednje teškim zemljištima, sa pH vrednostima od 6 pa do 7,5. Kisela zemljišta se ne preporučuju za proizvodnju kelerabe, zbog moguće pojave bolesti.

Optimalna temperatura za rast je od 14-20oC tokom dana i 8-20oC tokom noći. Temperatura zemljišta treba da bude viša od 8oC. Temperature iznad 20oC pospešuju rast listova na račun zadebljavanja stabla.

KelerabaKeleraba zahteva ravnomerno snabdevanje vodom. U slučaju da vode ima više nego što je potrebno, dolazi do pucanja zadebljalog stabla. U slučaju visokih temperatura bez vode i navodnjavanja, sprovodni sudovi odrvenjavaju i keleraba više nije za upotrebu. Potrebna vlažnost zemljišta iznosi 70% PVK. Prvo obilno zalivanje se najčešće vrši prilikom sadnje (30mm), a zatim svakih 5-7 dana do obrazovanja zadebljalog stabla. Zalivanje ne bi trebalo da bude preobilno zbog mogućeg pucanja zadebljalog stable kelerabe.

Pošto keleraba ima kratak vegetacioni period, treba joj osigurati lako pristupačna hraniva. Jedna tona kelerabe iznese iz zemljišta: 50 kg N, 15 kg P2O5, 60 kg K2O i 6 kg CaO. Da bi đubrenje imalo potpuni efekat, uvek ga treba uskladiti sa hemijskom analizom zemljišta. U proseku treba uneti 145-225 kg N, 70-80 kg P2O5 i 180 kg K2O po hektaru. Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivom (200-250 kg N/ha) uz primenu međuredne kultivacije, u periodu u kome se još može ući u usev.

Prilikom upotrebe herbicida moramo biti veoma oprezni zbog kratke vegetacije ove kulture, kao i zbog karence odabranog preparata. Zaštita je slična onoj koja se primenjuje prilikom gajenja ostalih kupusnjača, osim što se mora paziti na karencu preparata zbog dužine vegetacije kelerabe.

Berba kelerabe se obavlja ručno, rezanjem oštrim nožem neposredno ispod zadebljalog stabla. Istovremeno se odstranjuju stariji i oštećeni listovi. Keleraba iz jesenje proizvodnje se prodaje bez lišća. Berba se organizuje u zavisnosti od zrelosti, tj. može biti jednokratna, dvokratna ili trokratna. Prinosi kod jesenje i kasne kelerabe se kreću od 20 do 30 t/ha, a mogu biti i znatno veći u zavisnosti od agrotehnike i klimatskih uslova .

Keleraba sa listovima se može čuvati samo kraći period, 2 do 3 nedelje na temperaturi od 0 do 1oC i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 97%. Keleraba bez listova iz jesenje proizvodnje se može čuvati u podrumima tokom više meseci.

Keleraba se veoma uspešno može proizvesti i direktnom setvom iz semena, pri kojoj se zbog povećanog sklopa biljaka može postići i znatno viši prinos. Prilikom primene direktne setve izbegava se faza proizvodnje rasada. Direktnom setvom se ne može proizvoditi rana keleraba, nego samo srednje rana i kasna. Međuredni razmak je 25-30 cm, a u redu je gustina biljaka veća, uz jedno do dva proređivanja na oko 10 cm između biljaka. Kod direktne setve kelerabe se potroši od 1,5-2 kg semena po hektaru. Do nicanja se mora paziti da se izbegne stvaranje pokorice koja bi smanjila nicanje i ujednačenost nicanja. Nakon nicanja treba obratiti pažnju na napad štetočina, posebno buvača. Nakon proređivanja, mere nege su iste kao i pri proizvodnji iz rasada.


NS SEME » Kasna jesenja proizvodnja kelerabe