Quantcast
NS seme

Održan Dan polja u PSS Kikinda

Dan polja u PSS KikindaNa proizvodnim parcelama imanja „Kinđa“ u Kikindi, uz prisustvo preko 200 proizvođača, predstavljen je sortni ogled ozimih strnina u kojem su zastupljene sve semenske kompanije koje imaju komercijalni značaj na tržištu Srbije. Od sorti krmnog bilja koje su prezentovane poljoprivrednicima bile su zastupljene samo sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

U ime Instituta prvi se paorima obratio Branko Milošević iz Odeljenja za krmno bilje, koji im je pokazao usev jare grahorice, sortu Novi Beograd, kao i useve jarog stočnog graška, sorte NS Junior i Dukat. U svom izlaganju on je prisutnima skrenuo pažnju na namenu korišćenja ovih biljnih vrsta u poljoprivrednoj proizvodnji, na setvenu normu u zavisnosti od toga da li je usev čist ili združen, kao i kvalitet i prinos zrna i zelene mase sorti zastupljenih u ogledu.

Dan polja u PSS KikindaAkademik Srbislav Denčić je potom pojedinačno predstavio više od 20 sorti ozime pšenice, tritikalea, ječma, ovsa i raži, koje se nalaze u oplemenjivačkom programu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. U ogledu su zastupljene sorte ozime pšenice od kojih se neke već duži niz godina nalaze u proizvodnji, a još uvek su tražene (Pobeda, Evropa 90, Renesansa, Rapsodija), one koje predstavljaju naš udarni sortiment (Simonida, Zvezdana, 40 S), potom one koje se polako šire u proizvodnji (Ilina, Dika, Futura), pa sve do najnovijih sorti koje se još nalaze u fazi ispitivanja (Emina, Desetka, Enigma, Tavita, Radojka, Melodija, Sena).

Na kraju, neizbežno pitanje medija upućeno prof. Denčiću je bilo: „U kakvom stanju se nalaze usevi pšenice i drugih strnih žita u ovom trenutku i kakva je prognoza prinosa?“

Dan polja u PSS Kikinda„Stanje useva pšenice je dosta heterogeno. Uglavnom kod većih proizvođača koji sebi ne dozvoljavaju rizik u proizvodnji i koji su useve tretirali fungicidima u pravo vreme, pšenice izgledaju veoma dobro i tu verovatne neće biti podbačaja prinosa. Ove godine smo imali izuzetno jak napad žute rđe, čiji je prouzrokovač Puccinia striiformis. To je veoma agresivan patogen koji pored lista napada i pleve i plevice unutar klasa, a pri kraju vegetacije pojavila se i lisna rđa koja je napala preostali zeleni deo listova i praktično onda „dokrajči“ biljku. Napad žute rđe se dešava retko, jednom u 15-20 godina, a kako će biti narednih godina ostaje da se vidi. Promena klime dovodi i do promene vrsta patogena, pa mi praktično žutu rđu nismo ni poznavali dovoljno. Pojavi ovog oboljenja odgovara visoka vlažnost i prohladno vreme u proleće. U Institutu se prati stanje inokuluma i znali smo da će doći do epifitocije, predvideli smo da će doći do epidemije i upozoravali proizvođače da treba obaviti tretmane useva fungicidima“.

Prof. Denčić je na kraju dodao da će pšenice ipak biti dovoljno i da hleb ne bi trebalo da poskupi. Pšenici bi sada za optimalno nalivanje zrna i izdvajanje vlage iz zrna odgovarala dnevna temperatura oko 25° C, a noćna 12-15° C. Veće padavine u ovom momentu svakako ne bi pogodovale pšenici i ostalim strninama, jer bi mogle da izazovu pojavu saprofitnih mikroorganizama u klasu, što može veoma negativno da utiče i na prinos i na kvalitet zrna.

 
  Facebook photo gallery
 


NS SEME » Održan Dan polja u PSS Kikinda