Quantcast
NS seme

Kukuruz posle poplava

Kukuruz posle poplavaPriprema zemljišta

Nakon povlačenja vode, veoma je važno sačekati da se zemljište dovoljno prosuši. Prekomerna vlažnost zemljišta prouzrokovana obilnim padavinama i poplavama utiče na izbor oruđa za obradu zemljišta, dubinu, način, vreme i kvalitet obrade. Suviše vlažno zemljište se ne sme obrađivati jer postoji rizik od preteranog sabijanja i narušavanja vazdušno-vodnih i fizičkih karakteristika zemljišta.

Posebnu pažnju treba obratiti na težim tipovima zemljišta (npr. smonice, ritske crnice, pseudoglej), kod kojih nepovoljan mehanički sastav uslovljava slabu vodopropustljivost, mali vazdušni kapacitet, veliki mehanički otpor, slabu aeraciju, sklonost ka sabijanju i drugo. Navedena svojstva u mnogome utiču i na izbor operacija za predsetvenu pripremu zemljišta. 

Nakon povlačenja vode i prosušivanja parcela, treba izbegavati upotrebu plugova. Umesto pluga preporučuje se priprema zemljišta lakšim tanjiračama, rotacionim sitnilicama ili kombinovanim oruđima za predsetvenu pripremu. Od kvaliteta predsetvene pripreme u značajnoj meri zavisi da li će usev ravnomerno nicati i da li će imati optimalnu gustinu. Površinsku, odnosno predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti u što manje prohoda, kombinovanjem oruđa za površinsku pripremu ili primenom setvospremača. Danas je u primeni veliki broj setvospremača sa kombinacijama pojedinačnih oruđa koja u jednom prohodu mogu kvalitetno pripremiti zemljište za setvu. Nakon pripreme parcele setvospremačem, poželjno je ostaviti zemljište da ’’odstoji’’ barem 24 sata kako bi se zemljište sleglo i istisli vazdušni džepovi između zemljišnih agregata. Na ovaj način se ostvaruje pravilniji raspored semena po dubini, bolji kontakt semena sa zemljištem, brže klijanje i nicanje biljaka.

 

Hibridi kukuruza

Ukoliko je usled vremenskih nepogoda došlo do smanjenja gustine sklopa za više od 30–35% od planiranog, preporučuje se presejavanje hibridima kukuruza kraće vegetacije. U zavisnosti od vremena kada će parcela biti pripremljena za ponovnu setvu, mogu se preporučiti srednje rani hibridi iz grupe zrenja FAO 300 i 400, i rani hibridi grupe zrenja FAO 200. Ukoliko je setvu moguće izvesti tek oko polovine juna meseca, za proizvodnju zrna se mogu koristiti samo hibridi grupe zrenja FAO 200. Ovi hibridi se mogu brati u zrnu ili u klipu, u zavisnosti od vremenskih uslova u jesenjem periodu. Berba u klipu se izvodi pri sadržaju vlage u zrnu od 25-30%. Za proizvodnju silaže, pored ranih hibrida, mogu se koristiti i srednje rani hibridi grupe zrenja FAO 300 i 400. Za proizvodnju silaže setvu je moguće izvršiti sve do 20. juna sa ranim i sa srednje ranim hibridima. Za proizvodnju silaže preporučuje se povećanje gustine sklopa za približno 10%. Treba napomenuti da uspešnost junske setve u velikoj meri zavisi od količine i rasporeda padavina u letnjem periodu i da se ne može očekivati nivo ostvarenog prinosa kao pri setvi u redovnom aprilskom roku.

Međuredna kultivacija

Tokom maja meseca česte i obilne padavine, pojava poplava, kao i kraćih ili dužih sunčanih intervala, doveli su do pojave pokorice kod gotovo svih širokoredih useva. Formiranje pokorice na površini zemljišta često otežava nicanje, sprečava poniranje padavina u dublje slojeve zemljišta i pospešuje evaporaciju zemljišne vlage. U proizvodnji kukuruza za razbijanje pokorice primenjuju se kultivatori, rotirajuće motike,  ježasti valjci, itd.

Međurednim kultiviranjem se rastresa površinski sloj zemljišta, sprečava gubitak vlage, povećava poroznost i vazdušni kapacitet (aeracija zemljišta), uništavaju korovi iz međurednog prostora, pospešuje i intenzivira mikrobiološka aktivnost, kao i mineralizacija organske materije. Kod zemljišta težeg mehaničkog sastava,popravlja se vodopropustljivost,a voda od padavina se pravilno raspoređuje po dubini profila.

Da bi se ostvario pravi efekat međurednog kultiviranja, mora se voditi računa o vremenu izvođenja ove agrotehničke mere. Sa primenom kultiviranja treba početi kada su biljke formirale dovoljnu visinu, uglavnom posle formiranja 4–5 listova.

Dubina rada međurednog kultivatora mora biti ravnomerna i najčešće se kreće između 4 i 6 cm, kako ne bi došlo do povređivanja korenovog sistema. Posebnu pažnju treba posvetiti brzini kretanja agregata, koja je uslovljena fazom porasta useva i kreće se od 6–7 km/h.Pri većim radnim brzinama može doći do mehaničkih povreda i zatrpavanja biljaka, pogotovo ukoliko su nedovoljno razvijene.


NS SEME » Kukuruz posle poplava