Quantcast
NS seme

Pregled petog dana 48. Savetovanja agronoma Srbije

prof. dr Novo PržuljNakon zaslužene pauze, kada su svi učesnici mogli da provedu jedan predivan dan na ekskurziji u Višegradu, usledila su završna predavanja 48. Savetovanja agronoma Srbije. Teme su bile iz proizvodnje strnih žita, povrća i alternativnih kultura.

O prinosu i kvalitetu NS sorti strnih žita govorio je prof. dr Novo Pržulj, rukovodilac Odeljenja za strna žita. Prof. dr Pržuj je izjavio da su u sezoni 2012-2013. postignuti maksimalni prinosi kod svih NS sorti ozime pšenice, ječma i tritikalea. Rekordni prinosi ostvareni na većim površinama pokazuju da uz primenu optimalne tehnologije gajenja i upotrebu deklarisanog semena, proizvodni potencijal NS sorti ozime pšenice iznosi 10 t/ha, a ozimog ječma i tritikalea 9 t/ha. Na osnovu rezultata istraživanja parametara tehnološkog kvaliteta NS sorti u 2013. godini potvrđena je mogućnost istovremenog ostvarivanja visokog tehnološkog kvaliteta sa rekordno ostvarenim visokim prinosima u proizvodnji. Prof. dr Pržulj je istakao da je formiranje tehnološkog kvaliteta pšenice određeno većim brojem faktora: sortom, agroekološkim uslovima u toku vegetacije, vremenskim uslovima u periodu žetve i raznim interakcijama. Dao je preporuku NS sorti strnih žita, tehnologije gajenja i hemijske zaštite useva u 2014. godini.

Sortiment

Iako su priznate pre više od dve decenije, sorte ozime pšenice Pobeda i Renesansa još uvek zauzimaju znatne setvene površine u Srbiji i u svetu. Institut će nastaviti sa proizvodnjom kvalitetnog semena ovih sorti dok bude postojao interes proizvođača. Simonida, NS 40S, Zvezdana i Rapsodija su trenutno vodeće NS sorte u Srbiji.

Simonida, srednje rana sorta, odličnog tehnološkog kvaliteta ‒ poboljšivač, široke adaptabilnosti a stabilne prinose ostvaruje u različitim uslovima spoljne sredine. Najzastupljenija sorta u proizvodnji pšenice u Republici Srbiji.

NS 40S, srednje kasna sorta, osati klas. Odlična otpornost na poleganje. Poseduje visok potencijal za prinos. Uz dobru agrotehniku može lako ostvariti prinose preko 9 t/ha.

Zvezdana, srednje rana sorta, odličnog tehnološkog kvaliteta, izuzetno čvrste stabljike što doprinosi odličnoj otpornosti na poleganje, namenjena je intenzivnim uslovima proizvodnje.

Rapsodija, srednje rana sorta, osati klas, odlična hlebna. Izuzetno adaptivna sorta u različitim agroekološkim uslovima. Odlična otpornost na zimu, otporna na poleganje i veoma otporna na sušu.

Oplemenjivači strnih žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo predlažu nove sorte proizvođačima posle višegodišnjih testiranja. Osnovni princip kod uvođenja novih sorti je njihova setva na imanjima, na manjim površinama, dok proizvođači ne upoznaju specifičnosti sorti. Od sezone 2013-2014. proizvođačima su ponuđene nove sorte ozime pšenice: NS Futura, NS Ilina i NS Dika.

NS Futura je srednje kasna sorta pšenice. Visina stabla se kreće od 85 do 95 cm. Poseduje odličnu otpornost na zimu, izdržavajući i do ‒17°C bez snega. Otporna je na bolesti i poleganje. Masa 1000 zrna je oko 45 g, a prosečna hektolitarska masa je oko 84 kg. Poseduje dobar tehnološki kvalitet i pripada A2 kvalitetnoj klasi (farinogram). Sadržaj proteina je oko 13%, a vlažnog glutena oko 32%. Broj padanja se kreće 260‒380 sec. Setvena norma iznosi 500 kl. zrna/m2 i tolerantna je na kasnije rokove setve.Dobro reaguje na veće doze azota u prihrani. Ima dobar potecijal za prinos u zavisnosti od uslova proizvodnje, tako da u lošim uslovima postiže prinos 4-5 t/ha, u dobrim uslovima 6‒8 t/ha dok u odličnim uslovima postiže i preko 10 t/ha.

NS Ilina je srednje kasna sorta. Visina stabla je oko 90 cm. Dobro podnosi niske temperature bez snega. Odlikuje se dobrom otpornošću na poleganje i bolesti. Masa 1000 zrna je 40‒43 g, a hektolitarska masa 80‒84 kg. Ima izraženo veliki potencijal za rodnost a zadovoljavajući kvalitet (hlebna sorta). Sadržaj proteina je 12‒14%, vlažnog glutena 25‒30% dok je broj padanja 270‒350 sec. Pripada B1 kvalitetnoj klasi (farinogram). Setvena norma iznosi 500 kl. zrna/m2. Iako je optimalni rok setve druga dekada oktobra, dobre rezultate pokazuje i u kasnijim rokovima. Dobro podnosi veće doze azota u prihrani. NS Ilina je veoma prinosna i u povoljnim uslovima proizvodnje ostvaruje prinose i preko 10 t/ha, ali i u lošijim uslovima čak do 6 t/ha, što je svrstava u grupu sorti koje se mogu gajiti u veoma heterogenim agroekološkim regionima.

NS Dika je rana sorta, odličnog tehnološkog kvaliteta, odlične otpornosti na poleganje, namenjena za intenzivne uslove proizvodnje.

Nonius je najproširenija sorta ozimog višeredog ječma čija je osnovna karakteristika odlična adaptabilnost i stabilnost prinosa. Proizvodi se isključivo radi primene u stočarstvu.

Rudnik je takođe sorta ozimog višeredog ječma, ali rastresitog, „četvororedog“, klasa. Odgovaraju mu laganija zemljišta, posebno u centralnoj Srbiji. Ozimi dvoredi ječam Novosadski 525 dominira u Srbiji i u izvozu skoro dvadeset godina, a dostojan mu je naslednik Novosadski 565. Oba su priznata u EU. Iako su u Srbiji zahtevi za jarim ječmom skromni, Institut je obezbedio proizvođačima dve nove sorte jarog dvoredog pivskog ječma NS Marko i NS Mile.

NS Pinon je isključivo pivski ječam. Zbog nižeg sadržaja proteina i specifičnih zahteva u tehnologiji gajenja ne predlaže se za gajenje kao stočni ječam. Po dužini vegetacije NS Pinon je srednje rana sorta, sa klasanjem 2-3 dana posle Novosadskog 525. Zavisno od ekoloških uslova i tehnologije gajenja, visina stabla je na nivou Novosadskog 525 ili nešto viša. Pošto je ova sorta selekcionisana isključivo kao pivski ječam ne podnosi više doze azota. Ukoliko se primeni povećana doza azota ili veća setvena norma, može doći do poleganja. U odnosu na kvalitet fizičkih i hemijskih osobina zrna i slada NS Pinon ispunjava sve kriterijume veoma rigorozne industrije piva. Sadržaj I klase je preko 95%, klijavost 97%, sadržaj proteina ispod 11,5%, sadržaj finog ekstrakta za skoro 2% više nego kod standarda, a viskozitet sladovine 1,51.

Tritikale Odisej je i dalje vodeća sorta novosadskog ozimog tritikalea.

Od novosadskih sorti ovsa razvijeno je semenarstvo za ozimi ovas NS Jadar i jari ovas Dunav. Ove sorte imaju visok potencijal za zrno, ali i visok potencijal za vegetativnu masu. Gaje se kao čist usev ili kao združeni usev sa stočnim graškom i grahoricom.

Raž NS Savo je sortna populacija. Po dužini vegetacije svrstava se u srednje rane sorte. Ima prosečnu visinu oko 145 cm, hektolitarsku masu 75 kg, masu 1000 zrna oko 28 g i sadržaj proteina u zrnu oko 10%. Otporna je na niske temperature i bolesti i jako je tolerantna na poleganje. Potencijal za prinos zrna je preko 8 t/ha. U makroogledima 2013. godine prinos zrna bio je 8,85 t/ha u Rumi, 7,77 t/ha na Rimskim šančevima, 7,50 t/ha u Pančevu, itd. Zbog dužeg perioda jarovizacije u odnosu na ostala strna žita, raž je neophodno sejati u ranijim rokovima, između 20.9‒5.10. Gustina setve je 500‒550 klijavih zrna/m2.

Zatim su usledela predavanja dr Nikola Hristova – Proizvodni potencijal NS sorti strnih žita, dipl. inž. Damira Varge – Uticaj preduseva i đubrenja na prinos ozime pšenice, dipl. inž. – master Vladimira Aćina – Preliminarni sadržaj nitratnog azota na teritoriji Vojvodine pred prihranu strnih žita, dr Radivoja Jevtića – Procena realnih gubitaka prinosa od patogena strnih žita i dipl. biol. – master Ljiljane Brbaklić – Korišćenje poluautomatskih sistema u ispitivanju tolerantnosti pšenice na sušu.

dr Janko Červenski Drugi segment predavanja obeležilo je izlaganje dr Janka Červenskog, rukovodioca Odeljenja za povrtarstvo, o vodećim NS sortama povrća. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo akcenat je na stvaranju sorti namenjenih proizvodnji na otvorenom polju. Pored visokog prinosa,  sorte svojim izgledom i ukusom zadovoljavaju probirljivo tržište, prilagođene su našim agroekološkim uslovima i ekonomične su u potrošnji svih inputa u proizvodnji. Osnov svake proizvodnje jeste izbor odgovarajuće sorte ili hibrida i tehnologija proizvodnje.Odeljenje za povrtarstvo nudi sledeće sorte za otvoreno polje: kupus ‒ Orion, paradajz ‒ Bačka, pasulj ‒ Dvadesetica, crni luk ‒ Kupusinski jabučar, paprika ‒ Amfora, lubenica ‒ Danka, grašak ‒ Tamiš, krastavac ‒ Tajfun, beli luk ‒ Bosut, peršun ‒ NS Molski. Takođe, za plasteničku proizvodnju predlažemo sledeće sorte povrća: salata ‒ Vuka, rotkvica ‒ Verica, spanać ‒ Matador, crni luk ‒ Majski, keleraba ‒ Bečkа belа.

NS sorte povrća (paprika, paradajz, pasulj, beli luk) Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, uz primenu pune tehnologije gajenja u proizvodnji omogućuju postizanje prinosa koji su 3‒7 puta veći od republičkog proseka. Uz NS seme i tehnologiju proizvodnje krajnji proizvod ima manju cenu koštanja po kilogramu proizvoda, jeftinija je ulazna sirovina za prerađivačku industriju a samim tim gotovi proizvodi su kvalitetom i cenom koštanja konkurentni na evropskom tržištu.

Nakon izlaganja o tehnologiji proizvodnje pasulja dr Mirjane Vasić, o bakteriozama na povrću je govorila dr Maja Ignjatov, a o virozama dr Dragana Milošević. Dr Jelica Gvozdanović-Varga je predstavila značaj i mogućnost proizvodnje povrća u baštama i na okućnicama.

O značaju i perspektivi alternativnih kultura i ponudi sortnog semena i sadnica Odeljenja za alternativne kulture za sezonu setve 2014. govorio je dr Vladimir Sikora. Predstavljen je sledeći sortiment: sirak metlaš, sirak za zrno, proso, heljda, uljana tikva, duvan, konoplja, a od lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja – pitoma nana i bosiljak.

prof. dr Jan TuranNakon završenih stručnih izlaganja usledio je završni ceremonijal. Dr Radivoje Jevtić se zahvalio predavačima na izlaganju referata, kao i svima koji su učestvovali u organizaciji ove manifestacije – dr Dragani Miladinović, pomoćniku direktora za naučnoistraživačku delatnost, tehničkoj podršci – Štefanu Hansmanu i Relji Vranešu, kao i ekipi marketinga. Kako se uporedo sa 48. Savetovanjem agronoma održavao i 40. Simpozijum poljoprivredne tehnike u Palisadu u Kongresnom centru, prof. dr Jan Turan dao je završne odredbe njihovog skupa. Izuzetno zadovoljan raznovrsnošću tema iz oblasti ratarstva, zaštite bilja, melioracija, ozbiljnost i jačinu ovog skupa potvrdilo je i prisustvo poslovnih partnera iz Češke i Slovačke.

 

Organizacioni odbor 48. Savetovanja agronoma SrbijePrivodeći kraju još jedno tradicionalno savetovanje, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dr Jegor Miladinović zvanično je zatvorio skup. Imajući u vidu 1070 akreditovanih posetilaca koji su imali priliku da čuju 45 zvaničnih predavača i 5 predavača u okviru obrađenih tema na okruglom stolu, direktor Miladinović je izjavio da ovo Savetovanje smatra izuzetno uspešnim. Takođe je napomenuo važnost druženja i ostvarenih kontakata mimo predavanja, gde su učesnici imali priliku da nauče puno jedni od drugih. Izrazio je veru da će se suncokret i kukuruz u narednim godinama vratiti sve više na naše njive. Posebnu zahvalnost izrazio je dr Radivoju Jevtiću, vodećem fitopatologu Instituta, koji već godinama veoma uspešno organizuje ovo Savetovanje, jer sve što se radi srcem i voljom se završi na dobar način, kao i dr Dragani Miladinović, pomoćniku direktora za nauku koja se punom snagom založila da se ovo Savetovanje organizuje, ali i da prođe u najboljem redu. Na kraju, direktor se zahvalio Marici Vučić Kišgeci, savetniku za protokol i medije, koja je omogućila sredstvima informisanja da verno isprate događanja i plasiraju rad ovog pre svega stručnog skupa u javnost. Uz nadu da ćemo se svi zajedno ponovo videti na Savetovanju naredne godine, direktor je posetiocima poželeo lep provod na svečanoj večeri.

  Facebook photo gallery
NS SEME » Pregled petog dana 48. Savetovanja agronoma Srbije