Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, na predlog Društva novinara Vojvodine iz agrarne sekcije, danas je organizovao obilazak kukuruznih polja na kojima su posejani NS hibridi u Bačkoj. Zapravo, novinari su zahtevali da, zajedno sa proizvođačima iz regiona i sa svojim kolegama iz dvadesetak redakcija, obiđu parcele gde se gaje NS hibridi, jer su smatrali da je neprofesionalno da se o otpornosti na sušu ocene u pojedinim medijima i stručnim krugovima uopštavaju i sve svrstava u isti koš. Ove godine NS seme hibridi nisu bili dominantni u setvi, jer su svi drugi hibridi zajedno osvojili najviše oranica.

Izbor putanje, kojom se obavila ova svojevrsna inspekcija, bio je predlog novinara koji se bave agroekonomijom i poljoprivredom.

Obišli su parcele u Zmajevu, vlasnika Borivoja Žižakova (NS seme hibridi kukuruza: 444 ultra, 640 ultra, 4015, 4023, 4030, 5043, 5051, 5053, 6102, 6010, 6030, 6042, 6083, 7020, 7063), u Srbobranu, vlasnika Brane Kovačevića (NS seme hibridi kukuruza: 5042, 5043, 5051, 5053, 6102, 6010, 6030, 6042, 6083, 7020), u Radičevićevu, vlasnika Lasla Šinkovića (NS seme hibridi kukuruza: 4015, 4023, 4030, 5042, 5043, 5051, 5053, 6102, 6010, 6030, 6083, 7020), u Molu, vlasnika Save Ćurčića (NS seme hibridi kukuruza: 4015, 4030, 5043, 5053, 6102, 6010, 7020, 640 ultra) i u Adi, vlasnika Ljube Konjovića (NS seme hibridi kukuruza: NS3014, 4015, 4023, 5042, 5043, 5051, 5053, 6102, 6010, 6030, 6042, 7020, 640 ultra, 444 ultra).

Prema onome što se moglo videti u srednjoj Bačkoj i Potisju, polja pod NS hibridima kukuruza su, u ovom stepenu razvoja, oštećena na oko 20% površina. Međutim, i ove parcele su u granicama rentabilne proizvodnje, a neke koje je videla ova ekspedicija su na nivou prošlogodišnjeg proseka prinosa. Ono što se moglo primetiti jeste da su gornji zeleni listovi na stabljikama, na osnovu kojih se naliva zrno, potpuno zeleni. Prisutni ratari kažu da je potrebno još 50 litara padavina po metru kvadratnom da klipovi potpuno naliju. Ali ta biološka pojava neće, nažalost, mnogo poboljšati prinose, jer već formirani klip, na nekim parcelama, nema uobičajeni oblik i veličinu.

Predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo izjavili su da stoje na raspolaganju celoj stručnoj javnosti da izvrši uvid u to kako se razvija kukuruz na poljima u Srbiji, uz napomenu da se podsetimo koje preporuke su oni davali za setvu svojih hibrida. Reč je o tome da su ovi eksperti sugerisali ratarima da: zbog izmenjenih klimatskih uslova u regionu (zbog perioda bez padavina, ali sa visokim temperaturama) seju manji sklop biljaka po hektaru i da se ne opredeljuju samo za jednu vrstu hibrida. Nažalost, kako se moglo videti na ovom putovanju kroz Bačku, izgled kukuruza je veoma različit: od onih što liče na industrijski sirak, pa preko nešto malo većih, sve do tamnozelenih polja na kojima je uglavnom NS hibrid.

- U celini, NS hibridi ratarima će doneti rentabilan rod – rekao je za „AgroServis” dr Milisav Stojaković.

Među prisutnim proizvođačima kukuruza, koji su bili zajedno sa novinarima na ovom putovanju, moglo se čuti i da će pojedinci odustati od eksperimenata, tj. od upotrebe hibrida za koje nemaju dokaze kako se razvijaju i koji rod donose, uz, sve više prisutne, ekstremne uslovime stasavanja i formiranja roda.

Domaćini iz Instituta su odbili zahteve novinara da komentarišu izglede drugih hibrida, čak i one koji imaju rast malo viši od kolena.

Izvor: Informativna agencija „Agroservis“, 27. jul 2012. godine